Cene na tržištima električne energije u jugoistočnoj Evropi porasle u martu, uz rast troškova gasa

Tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi stabilizovala su se tokom marta, ali je to dolazilo uz jasnu cenu: rast klirinških cena na dan unapred bio je prvenstveno posledica viših troškova gasa. Poskupljenje se prelilo na ponude termoelektrana, dok su neujednačena proizvodnja iz hidroenergije i obnovljivih izvora dodatno zategnuli ponudu, pojačavajući osjetljivost cena.

Rast cena posle slabijeg februara i razlike među tržištima

Regionalni referentni pokazatelji porasli su nakon slabijeg februara. Prosečne cene za dan unapred bile su skoncentrisane u rasponu od 95–120 €/MWh na glavnim čvorištima regiona. Italija je ostala najskuplje tržište sa 143,36 €/MWh, potvrđujući ulogu cenovnog lidera; Mađarska je pratila sa 117,36 €/MWh, a Hrvatska sa 110,12 €/MWh.

Rumunija i Bugarska obračunavale su se na 105,15 €/MWh i 103,51 €/MWh. Grčka i Srbija konvergirale su oko 95 €/MWh. Jedino se Turska značajno izdvojila cenom od 31,77 €/MWh, što odražava slabiju tražnju i drugačije tržišne fundamentalne uslove.

Gas kao glavni pokretač: više marginalne cene i zategnuta ponuda

Klirinške cene uglavnom su rasle zbog viših troškova gasa. TTF fjučersi porasli su iznad 50 €/MWh, što se direktno prelilo u ponude termoelektrana. Istovremeno, niža proizvodnja hidroenergije u većem delu regiona i neujednačena proizvodnja iz obnovljivih izvora dodatno su zategli ponudu. Rezultat je bilo veće oslanjanje na gasne elektrane i pojačana osetljivost cena na promene troškova goriva.

Volatilnost tokom dana i razlike u balansu

Formiranje cena na dnevnom i satnom nivou ukazalo je na rastuću unutardnevnu volatilnost. Podnevne cene bile su uglavnom pritisnute solarnom proizvodnjom, dok su večernji pikovi značajno rasli. Posebno se to videlo u tržištima sa zategnutim balansom poput Srbije, gde su potrebe za balansiranjem dodatno podizale cene tokom ramp perioda.

Likvidnost koncentrisana: Italija dominira obimima trgovanja

Na strani obima trgovanja, likvidnost je ostala snažno koncentrisana. Italija je dominirala regionalnim trgovanjem sa približno 24,2 TWh tokom meseca—daleko ispred svih ostalih tržišta. Grčka je sledila sa oko 4,37 TWh. Bugarska i Mađarska zabeležile su približno po 2,8 TWh.

Rumunija je trgovala oko 1,35 TWh, Hrvatska 0,75 TWh, dok je Srbija ostala strukturno nelikvidna sa svega 0,46 TWh.

Divergentni trendovi obima: rast u Grčkoj i Italiji naspram pada u Mađarskoj i Rumuniji

Promene obima trgovanja na mesečnom nivou pokazale su razlike među zemljama. Grčka je zabeležila rast od +7,4%, a Italija umeren porast od +2,6%, što ukazuje na stabilnu tražnju i kontinuiranu prekograničnu aktivnost. Bugarska je takođe povećala likvidnost za +5,6%.

S druge strane, Mađarska i Rumunija zabeležile su pad obima trgovanja od -7,8% i -10,0%, što ukazuje na slabiju tražnju ili smanjene mogućnosti trgovanja. Srbija je imala rast od +12,3% na mesečnom nivou—ali uz niske apsolutne nivoe—što naglašava ograničenu dubinu SEEPEX-a. Hrvatska je zabeležila blagi rast od +2,3%.

Hub-and-spoke struktura i nelinearna veza između cena i obima

Dnevni obrasci trgovanja potvrdili su hub-and-spoke strukturu regionalnog tržišta: Italija je konzistentno trgovala između 700–900 GWh dnevno. Grčka je imala prosečno 120–150 GWh/dnevno; Bugarska i Mađarska između 80–120 GWh/dnevno. Srbija je ostala ispod 20 GWh dnevno.

Odnos između cena i obima pokazao je nelinearnu dinamiku: visokolikvidna tržišta poput Italije održavala su visoke cene zbog oslanjanja na gasnu proizvodnju. Manja tržišta sa slabijom likvidnošću—posebno Srbija—pokazivala su izraženiju volatilnost uprkos manjim obimima trgovanja. Tržišta sa raznovrsnijim miksom proizvodnje poput Bugarske i Rumunije imala su umereniji rast cena uz relativno stabilnu likvidnost.

Trgovanje u martu potvrdilo je da su tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi strukturno povezana s kretanjem cena gasa: varijabilnost hidroenergije i obnovljivih izvora donosi kratkoročne razlike u pojedinim satima ili danima. Istovremeno, likvidnost ostaje koncentrisana na ograničen broj berzi; manja tržišta zato reaguju osetljivije na disbalanse ponude i potražnje, što dodatno pojačava volatilnost kroz region.