CBAM preoblikuje trgovinske koridore električne energije u Jugoistočnoj Evropi: pad tranzita i uspon „niskougljeničnih“ ruta

Uvođenje Mehanizma za prilagođavanje ugljenika na granicama (CBAM) nije ostalo samo na nivou cenovnih signala u energetici Jugoistočne Evrope. U praksi, ono počinje da menja fizičku i komercijalnu mapu tokova električne energije, jer trgovci sve više biraju pravce u skladu sa karbonskom izloženošću i regulatornom neizvesnošću.

Zapadni Balkan kao tranzitna veza pod pritiskom

Kroz godine, Zapadni Balkan je funkcionisao kao ključna tranzitna zona u širem elektroenergetskom sistemu regiona. Električna energija nije se samo razmenjivala između tržišta već je prolazila kroz ove rute, povezujući EU sisteme u lanac transakcija. Interkonekcije su bile vrednovane ne samo kroz bilateralnu trgovinu, već i kroz svoju ulogu u višestepenim arbitražnim strategijama.

Međutim, taj model se raspada. U prvom kvartalu 2026. komercijalno planirane prekogranične razmene između Zapadnog Balkana i EU smanjene su za oko 25% u odnosu na isti period 2025. Pad nije bio simetričan: tokovi iz EU ka WB6 pali su znatno jače, za −40,7%, dok su tokovi u suprotnom smeru zabeležili blaži pad.

Promena neto trgovinske pozicije regiona je vidljiva: Zapadni Balkan je iz neto uvoznika postao neto izvoznik sa oko +1,35 TWh. Ipak, ta promena nije posledica rasta izvoza—već pre svega kolapsa uvoza iz EU.

CBAM rizik menja atraktivnost tranzita

Smanjenje EU–WB6 tokova povezano je sa poremećajem tranzitnih strategija trgovine. U uslovima CBAM-a, neizvesnost oko tretmana električne energije koja prolazi kroz zemlje van EU učinila je rute preko Zapadnog Balkana manje atraktivnim. Trgovci se suočavaju sa rizikom da energija koja tranzitira kroz WB može biti opterećena karbonskim troškovima, čak i kada potiče i završava unutar EU.

Zbog toga se smanjuje korišćenje WB6 koridora za intra-EU trgovinu, a slabi i uloga Zapadnog Balkana kao tranzitnog čvorišta. Energija koja je ranije prolazila kroz Srbiju ili Bosnu i Hercegovinu preusmerava se na alternativne rute unutar EU ili kroz niskougljenične sisteme—što predstavlja fundamentalnu promenu u načinu korišćenja regionalne mreže.

Albanija dobija konkurentsku prednost zahvaljujući hidro miksu

Jedan od najvećih dobitnika ove promene je Albanija. Sa hidro-dominantnim miksom i nultim faktorom emisija, ona zauzima jedinstvenu poziciju u CBAM okviru: može da izvozi u EU bez dodatnih karbonskih troškova, što je čini izrazito konkurentnim izvorom energije.

U prvom kvartalu 2026. Albanija je značajno povećala izvoz ka svim pravcima, uključujući Grčku, Kosovo i Crnu Goru. Neto efekat bio je redistribucija oko 1,2 TWh električne energije u odnosu na isti period 2025.

Ovaj višak nije ostao lokalizovan: preko Grčke se usmerava dalje ka EU tržištima poput Bugarske i Italije. Grčka je postala ključni posrednik zahvaljujući značajnom rastu hidroproizvodnje—tokovi iz Albanije ka Grčkoj porasli su pa se kretali severno i zapadno kroz širi EU sistem. Tako južno-severni koridor zasnovan na niskougljeničnoj proizvodnji dobija na značaju kao alternativa tradicionalnim tranzitnim rutama kroz termo-sisteme.

Redistribucija umesto rasta: posledice po likvidnost i cene

Trend koji se nazire nije ograničen na jednu zemlju ili jedan pravac. Optimizacija trgovinskih ruta sve manje zavisi isključivo od ekonomije ili fizičke infrastrukture, a sve više od karbonske izloženosti: trgovci biraju pravce koji minimizuju CBAM troškove čak i kada su duži ili manje direktni.

Istovremeno, intra-regionalna trgovina unutar Zapadnog Balkana se intenzivira. Kako se prekogranična trgovina sa EU smanjuje, tržišta u regionu oslanjaju se jedno na drugo—što reflektuje kombinaciju viška hidroproizvodnje i smanjene atraktivnosti izvoza ka EU.

Posledica tog pomeranja vidi se i na likvidnosti i formiranju cena: jača povezanost unutar WB6 može poboljšati likvidnost regionalno, ali ne nadoknađuje gubitak pristupa višim cenama u EU. Drugim rečima, dolazi do redistribucije trgovine umesto njenog širenja—što utiče na prihode i dubinu tržišta.

Interkonekcije podnose udarac kada CBAM briše ekonomsku prednost

Promene su vidljive i na pojedinim interkonekcijama. Primer Montenegro–Italija kabla posebno ilustruje obrazac: uprkos velikoj razlici cena između WB6 i EU tržišta, korišćenje ovog interkonektora opalo je tokom Q1 2026.

Planirani tokovi iz Crne Gore ka Italiji pali su za više od 2.100 MWh dnevno, dok su fizički tokovi smanjeni za oko 1.400 MWh dnevno. To se desilo uprkos rastu cenovnog spreda—jer su CBAM troškovi uklonili ekonomsku prednost izvoza.

Razlika između komercijalnih planova i fizičkih tokova dodatno komplikuje sliku: dok trgovci prilagođavaju planove kako bi minimizovali CBAM izloženost, električna energija ipak teče po zakonima mreže. Time nastaje nesklad između planiranih i stvarnih tokova koji povećava rizik od zagušenja, kružnih tokova i operativne nestabilnosti.

Nove investicione pretpostavke za mrežu Jugoistočne Evrope

Sa investicione strane, promena geografije trgovine otvara pitanja održivosti projekata zasnovanih na starim arbitražnim modelima. Interkonekcije koje su obećavale visoke prihode od zagušenja mogle bi izgubiti značaj, dok novi koridori kroz niskougljenične sisteme postaju atraktivniji.

Sve šire posmatrano, elektroenergetska mreža Jugoistočne Evrope prelazi iz sistema optimizovanog za ekonomsku efikasnost ka sistemu oblikovanom karbonskom politikom. Logika „kupi jeftino, prodaj skupo i prenesi najefikasnijom rutom“ dopunjuje se—pa delimično biva zamenjena potrebom upravljanja karbonskom izloženošću.

Šta sledi: jasnije CBAM pravila mogla bi ublažiti distorzije

Budući razvoj trendova zavisiće od nekoliko faktora: jasnoće pravila o tranzitu u okviru CBAM-a, eventualnih prilagođavanja metodologije emisija i razvoja regionalnih sistema određivanja cene ugljenika. Takve promene mogle bi ublažiti postojeće distorzije.

Ipak, smer kretanja već je vidljiv: karbonska cena postaje centralni element dizajna tržišta električne energije i njen uticaj na tokove će nastaviti da raste. Promene zabeležene u prvom kvartalu 2026 nisu predstavljene kao prolazna anomalija već kao početak dugoročne transformacije koja traži redefinisanje strategija učesnika—od optimizacije ruta do upravljanja portfolijom i procene rizika—uz istovremeni izazov za regulatore da dekarbonizacija ne ugrozi tržišnu efikasnost ni stabilnost sistema.

Pripremljeno od strane virtu.energy