Kako bi poremećaj u LNG tokovima kroz Hormuški moreuz mogao da podigne cene gasa i električne energije u jugoistočnoj Evropi

Jugoistočna Evropa možda nije najveće svetsko tržište LNG-a, ali je i dalje osetljiva na svaki poremećaj u globalnim tokovima tečnog prirodnog gasa. Razlog je jednostavan: značajan deo svetske ponude prolazi kroz usko grlo Hormuškog moreuza, pa bi prekid u snabdevanju brzo prešao u regionalni problem—pre svega kroz skuplji gas, jaču konkurenciju za terete i rast marginalnih troškova proizvodnje električne energije.

Hormuški moreuz kao globalno usko grlo

Oko 20% globalne trgovine LNG-om prolazi kroz Hormuški moreuz, dok više od 85% tih količina uobičajeno završava na azijskim tržištima. U slučaju prekida tih tokova, posledice bi se prelile na jugoistočnu Evropu kroz više cene gasa, pojačanu konkurenciju za LNG isporuke i rast troškova električne energije na tržištu.

Katarski LNG i evropska izloženost

Najneposredniji rizik vezuje se za katarski LNG. Katar je jedan od ključnih snabdevača azijskih tržišta, pa bi svaki poremećaj u izvozu primorao azijske kupce da traže alternativne isporuke. Iako je direktna zavisnost Evrope od katarskog LNG-a smanjena na približno 8% ukupnog uvoza, rizik ne nestaje—LNG funkcioniše kao globalno tržište.

Ako bi azijski kupci agresivnije licitirali za raspoložive terete, Evropa bi morala da plaća više kako bi obezbedila dovoljne količine gasa. Izveštaj navodi da bi referentne evropske cene mogle porasti za 40–50% u odnosu na postojeće nivoe ukoliko bi poremećaji u katarskom izvozu potrajali.

Od rasta TTF cena do poskupljenja struje

Takav skok imao bi direktan uticaj na formiranje cena električne energije. Tokom 23. nedelje TTF (holandsko čvorište) beležio je prosečnu cenu od 48,56 €/MWh, dok je jednomesečni terminski ugovor bio približno 49,335 €/MWh. Ako bi cene gasa rasle u rasponu koji se pominje u izveštaju, troškovni pritisak bi se preneo na sistem balansiranja—posebno kada gasne elektrane određuju marginalnu cenu.

Zašto američki LNG ne može brzo da „popuni rupu“

U scenariju manjka ponude, američki LNG ne može lako da nadoknadi izostanak. Izvozni terminali u SAD radili su sa oko 94% iskorišćenosti kapaciteta, ostavljajući malo prostora za brzo povećanje isporuka. Zbog toga bi se tržište prilagođavalo prvenstveno rastom cena umesto trenutnim povećanjem količina—što dodatno podiže cenu gasa na TTF-u jer se kupci nadmeću za ograničene terete.

LNG infrastruktura kao regionalna „kičma“

Veza jugoistočne Evrope sa globalnim LNG tokovima ostvaruje se kroz više kanala. Italija, Grčka i Hrvatska imaju LNG uvoznu infrastrukturu koja ima važnu ulogu u regionalnom gasnom bilansu: tokom 23. nedelje priliv LNG-a u Grčku oporavio se na 860,32 GWh; Italija je primila 2.836,03 GWh; a Hrvatska 645,30 GWh. Ovi terminali nisu periferni objekti već deo šire arhitekture energetske bezbednosti regiona.

Kratkoročni efekat na proizvodnju iz gasnih elektrana

Više cene LNG-a direktno utiču na proizvodnju električne energije iz gasnih elektrana—posebno tokom večernjih vršnih opterećenja i perioda slabijeg vetra ili povećane potražnje. U 23. nedelji proizvodnja iz gasnih elektrana u Turskoj porasla je za čak 278,1%, dok je ukupna proizvodnja iz termoelektrana širom regiona JIE povećana za 24,5%. Ako cene gasa značajno porastu, proporcionalno rastu i troškovi ovog mehanizma balansiranja sistema.

Industrija i data-centri osetili bi poskupljenje struje

Poremećaj koji podigne cenu električne energije ne pogađa samo tržišne učesnike vezane za gas. Čak i kompanije koje nisu direktno izložene tržištu gasa mogu se suočiti sa višim cenama struje ako proizvodnja iz gasnih elektrana određuje marginalnu cenu električne energije. Industrije poput proizvodnje čelika, aluminijuma, cementa, đubriva i hemijskih proizvoda—kao i data-centri—mogle bi da osete posledice kroz veće troškove električne energije, veće potrebe za hedžingom i veće rizike pri nabavci energenata.

Neravnomerna izloženost unutar regiona

Uticaj ne bi bio ravnomerno raspoređen među zemljama JIE. Tržišta sa većim hidroenergetskim potencijalom ili značajnijim kapacitetima na lignit mogla bi biti manje direktno pogođena nego sistemi koji se oslanjaju na prirodni gas. Ipak, pošto su tržišta električne energije međusobno povezana, više cene u Italiji ili Grčkoj mogu uticati na tokove električne energije i cenovne razlike širom Balkana.

Pouka: energetska bezbednost sve više zavisi od pomorskih uskih grla

Ključna poruka je da energetska bezbednost jugoistočne Evrope danas zavisi od globalnih pomorskih uskih grla jednako koliko od lokalne infrastrukture ili ruskih gasovoda. Izloženost regiona gasnom tržištu sve više se vezuje za konkurenciju između Evrope i Azije za raspoložive LNG terete: poremećaj u Hormuškom moreuzu ne mora nužno direktno pogoditi Balkan da bi doveo do značajnog rasta cena električne energije širom regiona.