Volatilne cene struje u JIE pojačavaju CBAM rizik za industrijske izvoznike

Volatilnost cena električne energije u jugoistočnoj Evropi sve više pretvara nabavku „zelene“ struje u pitanje usklađenosti s pravilima Evropske unije o emisijama ugljenika. Za industrijske izvoznike iz sektora kao što su čelik, aluminijum, cement, đubriva i hemijska industrija — koji su obuhvaćeni mehanizmom CBAM — cena na tržištu više nije jedini faktor: važan je i ugljenični otisak električne energije koja ulazi u obračun ugrađenih emisija.

Širok raspon cena otkriva ranjivost industrije

Tokom 23. nedelje cene su bile izrazito neujednačene po državama. Italija je imala prosečnu cenu od 128,09 €/MWh, Mađarska 103,15 €/MWh, Rumunija 102,23 €/MWh, Bugarska 100,83 €/MWh, Srbija 99,63 €/MWh i Hrvatska 99,29 €/MWh. Grčka je zabeležila 89,25 €/MWh, dok je Turska bila znatno niža sa 22,53 €/MWh.

Takve razlike direktno utiču na konkurentnost proizvođača koji su visoko zavisni od električne energije. U praksi to znači da volatilnost troškova može brzo preći iz operativnog pitanja u pitanje strateškog pozicioniranja na tržištima EU.

Promena strukture proizvodnje menja ugljenični intenzitet

Istovremeno se pomerila struktura proizvodnje električne energije ka dispečabilnim konvencionalnim izvorima. Proizvodnja iz termoelektrana porasla je za 24,5%, dok je proizvodnja iz promenljivih obnovljivih izvora smanjena za 8,9%. U Turskoj je proizvodnja iz gasnih elektrana skočila za 278,1%, a Grčka je povećala proizvodnju iz lignita za 66,2%.

Ovaj pomak je posebno relevantan zbog ugrađenih emisija (embedded emissions): električna energija proizvedena u sistemima sa većim udelom fosilnih goriva ima drugačiji ugljenični intenzitet od energije obezbeđene kroz obnovljive PPA ugovore ili verifikovano „zeleno“ snabdevanje.

CBAM podiže standarde dokazivanja porekla

Mehanizam CBAM dodatno povećava značaj kredibilne dokumentacije o poreklu električne energije. Izvoznici koji prodaju na tržište EU moraće da razumeju ne samo sopstvene direktne emisije već i osnovu električne energije korišćene u obračunu ugrađenih emisija gde je to primenljivo.

U tom kontekstu godišnje izjave o nabavci neće biti dovoljne ako kupci, deklaranti ili verifikatori traže jače dokaze. Naglasak može biti na satnom usklađivanju i na kredibilnosti ugovora o obnovljivim izvorima.

Zeleni PPA i BESS kao odgovor na cenovni i ugljenični rizik

Zbog toga se otvara nova uloga za zelene PPA ugovore: ugovor o kupovini električne energije iz obnovljivih izvora može smanjiti izloženost cenovnom riziku, podržati tvrdnje o dekarbonizaciji i povećati poverenje kupaca. Međutim, takvi aranžmani moraju biti pažljivo strukturirani — uz dokaz o izvoru proizvodnje i priključenju na mrežu, merenju i garancijama porekla ili ekvivalentnim sertifikatima. Potrebni su i jasni elementi balansne odgovornosti te profil isporuke.

Sve veći značaj mogu imati i modeli nabavke obnovljive energije uz baterijska skladišta (BESS). Skladištenje može poboljšati usklađivanje između promenljive proizvodnje obnovljivih izvora i industrijske potrošnje, smanjiti oslanjanje na fosilno intenzivnu večernju proizvodnju i ojačati kredibilitet „zelene“ električne energije — što bi moglo postati deo šire strategije usklađene s CBAM zahtevima za velike izvoznike.

Zašto spot tržište nije dovoljno

Tokom iste nedelje pokazalo se zašto oslanjanje isključivo na spot tržište nosi rizik. Industrijski kupci koji su vezani za dnevne promene cena mogu se suočiti s naglim rastom troškova kada rastu cene gasa ili kada opada proizvodnja iz obnovljivih izvora. Strukturisan portfolio nabavke — koji kombinuje PPA ugovore, hedžing instrumente, garancije porekla i fleksibilnu potrošnju — može istovremeno smanjiti cenovni i ugljenični rizik.

Usklađenost postaje deo pristupa tržištu EU

Za izvoznike iz JIE strategija električne energije sve više postaje deo pristupa tržištu EU. Kupci sve češće traže informacije o tome kako je električna energija nabavljena, kako su izračunate emisije i da li su tvrdnje o niskom ugljeničnom otisku verifikovane. Volatilnost tržišta električne energije tako direktno utiče na spremnost za CBAM.

Pobednici u industriji biće oni koji tretiraju nabavku električne energije kao arhitekturu usklađenosti — a ne samo kao funkciju kupovine — jer u volatilnom okruženju JIE „zelena“ struja može istovremeno delovati kao zaštita od cenovnog pritiska i kao instrument kontrole ugljeničnog rizika.