Finansijska održivost OIE u jugoistočnoj Evropi: dnevne cene više nisu dovoljne

Finansijska održivost projekata obnovljivih izvora energije u jugoistočnoj Evropi ubrzano se menja jer tržišni rizici sve manje mogu da se “svedu” na jednostavnu pretpostavku o prosečnoj ceni na dnevnom tržištu. Tokom 23. nedelje postalo je jasno zašto: region je zabeležio veću potražnju, slabiju proizvodnju iz promenljivih izvora, snažnije angažovanje termoelektrana, veći uvoz i izražene razlike u cenama između pojedinih tržišta.

Tržišna slika koja ruši modele zasnovane na proseku

Proizvodnja iz promenljivih obnovljivih izvora smanjena je za 8,9% u odnosu na prethodnu nedelju. U okviru toga, proizvodnja iz vetroelektrana pala je za 15,5%, dok je proizvodnja iz solarnih elektrana smanjena za 5,1%. Istovremeno, regionalna potražnja za električnom energijom porasla je za 8,2% i dostigla 15,15 TWh.

Na strani ponude, proizvodnja iz termoelektrana povećana je za 24,5%, a neto uvoz porastao je za 9,1%. Kretanja cena nisu bila ujednačena: cene su rasle u Bugarskoj i Italiji, dok su u Srbiji, Mađarskoj, Hrvatskoj i Rumuniji zabeleženi blaži padovi. Takva kombinacija promenljive proizvodnje i neujednačenog cenovnog okruženja pokazuje ograničenja procena koje se oslanjaju isključivo na prosečne dnevne cene.

Zašto profil proizvodnje postaje presudan

Solarna elektrana može se suočiti sa niskim cenama tokom podnevnih časova čak i kada nedeljni proseci deluju povoljno. Vetroelektrana može ostvarivati značajnu godišnju proizvodnju, ali istovremeno imati visoke troškove odstupanja tokom nestabilnih perioda. Drugim rečima, projekat koji izgleda atraktivno na osnovu prosečnih cena može izgubiti značajan deo vrednosti ako se njegov proizvodni profil ne poklapa sa periodima najviših cena električne energije.

Višeslojni prihodi kao uslov za otpornost

Zbog toga finansijski održivi projekti danas zahtevaju višeslojnu strukturu prihoda. Prihod sa dnevnog tržišta predstavlja samo jedan deo ukupne slike. Investitori i developeri moraju uzeti u obzir optimizaciju na unutardnevnom tržištu, učešće na tržištu balansiranja i pružanje pomoćnih usluga elektroenergetskom sistemu. U praksi to znači da su važni i korporativni ugovori o otkupu električne energije (PPA), garancije porekla energije, integracija baterijskih sistema za skladištenje energije i upravljanje ograničenjima proizvodnje.

Što je struktura prihoda raznovrsnija, projekat postaje otporniji na promene tržišnih uslova. Ovo je posebno relevantno za Grčku, Rumuniju, Bugarsku, Hrvatsku, Srbiju i Mađarsku, gde broj planiranih projekata iz obnovljivih izvora ubrzano raste dok ograničenja elektroenergetske mreže postaju sve vidljivija.

Pitanja koja kreditori sve češće moraju postavljati

Na ovim tržištima kreditori više ne bi trebalo da posmatraju samo količinu proizvedene električne energije. Ključno postaje pitanje kada se energija proizvodi, gde je projekat priključen na mrežu i ko preuzima rizik odstupanja. Jednako važno je kako su raspodeljeni rizici ograničenja proizvodnje.

PPA modeli i baterije: kako se raspoređuje rizik

Korporativni PPA ugovori mogu unaprediti finansijsku održivost projekata, ali samo ako su pravilno strukturirani. Ugovori sa fiksnom cenom smanjuju izloženost oscilacijama tržišta, ali mogu preneti rizik proizvodnog profila i balansiranja na proizvođača. Indeksirani PPA ugovori omogućavaju zadržavanje koristi od rasta cena, ali ostavljaju kupce izloženim volatilnosti tržišta.

Hibridni PPA modeli koji uključuju baterijska skladišta energije, garancije porekla i odredbe o oblikovanju profila isporuke mogli bi postati sve zastupljeniji. Baterijski sistemi za skladištenje energije (BESS) sve češće ulaze kao sastavni deo rešenja: omogućavaju pomeranje proizvodnje u profitabilnije sate, smanjenje troškova odstupanja i iskorišćavanje večernjih cenovnih razlika uz veću pouzdanost isporuke.

Kod solarnih elektrana baterije mogu ublažiti efekat “kanibalizacije cena”, dok kod vetroelektrana pomažu u smanjenju odstupanja između planirane i ostvarene proizvodnje i podržavaju strategije balansiranja.

Region ulazi u složeniju eru profitabilnosti

Tokom 23. nedelje potvrđeno je da sektor obnovljivih izvora energije u jugoistočnoj Evropi više ne funkcioniše u jednostavnom okruženju zasnovanom isključivo na rastu kapaciteta. Region ulazi u kompleksniji elektroenergetski sistem gde volatilnost tržišta, fleksibilnost sistema i pristup mreži postaju ključni faktori profitabilnosti.

Naredna generacija finansijski održivih projekata biće ona koja je od samog početka projektovana da odgovori upravo na takvo složeno tržišno okruženje—uz prihode koji nisu vezani samo za dnevne proseke cena.