Mađarska ponovo postavlja večernju rampu: cene struje u Jugoistočnoj Evropi rastu, ali signal je satni, ne opšti

Jugoistočna Evropa i Mađarska započele su novu nedelju snažnim oporavkom cena električne energije za naredni dan. Međutim, rast nije posledica šireg zatezanja na strani goriva, već sve izraženijeg tržišnog režima u kojem satna struktura opterećenja određuje kada se stvara oskudica — posebno nakon zalaska sunca.

Mađarska kao cenovni referentni čvor

Najjasniji signal došao je iz Mađarske. HUPX je zatvorio na 91,89 €/MWh, što predstavlja rast od 31,9 €/MWh u odnosu na prethodnu nedelju i vraća Mađarsku u ulogu jednog od ključnih regionalnih cenovnih referentnih tačaka. Rumunija je bila blizu sa 90,24 €/MWh, Slovenija sa 87,85 €/MWh, Hrvatska sa 87,23 €/MWh, Grčka sa 86,75 €/MWh i Bugarska sa 85,71 €/MWh.

Širi SEE kompleks je poskupeo relativno koordinisano, ali ne ravnomerno: Italija ostaje premijum tržište sa 130,02 €/MWh. Srbija se izdvojila kao najjeftinija tačka regiona sa 53,40 €/MWh — čak 38,49 €/MWh ispod HUPX-a.

Zašto razlike nisu samo „gorivo“: region se deli po satima

Ovakav raspon cena ukazuje da region više ne funkcioniše kao jednostavan blok vezan za jednu cenu goriva. Isti dnevni bilans sada proizvodi različite cenovne priče u zavisnosti od prekograničnih kapaciteta i likvidnosti, penetracije solara i hidro fleksibilnosti, kao i mogućnosti izvoza ka premijum zonama.

Italijanski premijum u odnosu na Mađarsku od oko 38,13 €/MWh i dalje podržava izvozni signal ka Italiji, uz protoke od oko 1.055 MW. Istovremeno, Zapadni Balkan ostaje strukturno jeftiniji: Albanija je zabeležila 64,56 €/MWh, Crna Gora 72,50 €/MWh i Severna Makedonija 72,05 €/MWh. Takvi rasponi otvaraju arbitražni potencijal — ali istovremeno pokazuju ograničenja fizičke integracije tržišta.

Cene rastu uprkos manjem neto uvozu

Fizički bilans ne ukazuje na klasičan regionalni nedostatak ponude. Prosečna potrošnja porasla je na 28.944 MW, dok su neto uvozi pali na 1.652 MW. Drugim rečima: region je plaćao više iako je uvoz bio manji.

To preusmerava fokus sa ukupnog manjka energije na satnu dinamiku potražnje. Glavni tokovi iz Austrije i Slovačke ka Mađarskoj i Sloveniji ostali su značajni; pritom se spread između Mađarske i Nemačke suzio na 17,62 €/MWh.

Satna kriva otkriva inverziju: podne slabije vrednovano od večeri

Satna kriva daje najprecizniji odgovor zašto se „večernja rampa“ ponovo formira kao najvredniji segment dana. HUPX je zabeležio minimum od svega 4,9 €/MWh u H14 tokom solarno jakog dela dana. Maksimum je dostigao čak 182,2 €/MWh u H21.

Zbog toga bazna cena od oko 91,9 €/MWh prikriva veoma iskrivljenu strukturu: tradicionalni peak bio je slabiji nego što bi se očekivalo iz proseka dana, dok su off-peak sati bili skuplji — naročito jutarnji i večernji periodi kada vrednost energije raste.

Solar kompresuje dan; vetar ostaje slab

Solarna proizvodnja bila je centralni faktor. Regionalni solar dostigao je 7.296 MW uz značajan dnevni rast: energija pritiska cene tokom dana i smanjuje vrednost elektriciteta dok sunce obezbeđuje višak. Ali solar ne uklanja oskudicu — samo pomera problem ka večeri.

Kada solar padne nakon zalaska sunca sistem mora da pokrije potrošnju kroz hidro resurse (gde postoji ograničenje), termalne izvore poput gasa i uglja te kroz uvoz i fleksibilnu proizvodnju. Vetar je ostao slab sa 1.160 MW, što dodatno pojačava zavisnost od termalne i uvozne fleksibilnosti tokom večernjih sati.

Balansi zemalja: neto izvoznici naspram velikih uvoznika

Balansi zemalja potvrđuju ovu sliku satne oskudice umesto opšteg manjka ponude: Bugarska i Grčka bile su neto izvoznici dok su Hrvatska i Rumunija bile veliki uvoznici. Mađarska i Srbija takođe su bile uvozno orijentisane.

Ipak, ukupni deficit regiona bio je manji nego prethodnog dana — a cene su rasle jer je tržištu bila potrebna veća čvrstina baš u pravim satima.

Nema dovoljno signala iz goriva ili CO₂ da objasni skok

Signali iz goriva i CO₂ tržišta nisu bili dovoljno jaki da opravdaju rast cena spot segmenta: gas je ostao stabilan a EUA CO₂ bez promene. Terminski ugovori za Mađarsku čak su bili slabiji nego ranije trendovi spot-a sugerišući da dnevno poskupljenje nije posledica šireg bullish repricing-a forward krive već specifičnog disbalansa između solarne proizvodnje tokom dana i večernje potražnje.

Implikacije za proizvođače i trgovce

Za proizvođače signal postaje sve neprijatniji za one koji zavise od profila proizvodnje koji se poklapa sa solarno bogatim satima: solar trpi kanibalizaciju kada proizvodi najviše upravo tada kada cene padaju. Vetar ima drugačiji profil pa može biti vredniji ako se javlja u večernjim satima; hidro ostaje ključan za večernje vrhove ali ima ograničen domet; gas i ugalj nastavljaju da određuju cenu kritičnih sati kada obnovljivi izvori oslabe.

Za baterije ovaj dan predstavlja gotovo idealan arbitražni scenario jer ekstremno nizak dnevni minimum kombinuje visok večernji maksimum — što stvara snažan spread za skladištenje i dispečing pod uslovom da se kontrolišu troškovi degradacije i mrežne naknade. Vrednost baterija nije samo arbitraža već i smanjenje neravnoteža te stabilizacija portfolija.

Industrijski potrošači: više nema oslonca na proseke

Za industrijske potrošače zaključak je jasan: ne može se računati na prosečnu cenu kao pouzdan signal troška energije. Tržište zahteva satno planiranje jer razlika između podnevnih i večernjih cena raste.

Dodatno za izvoznike prema EU raste značaj dokazivanja emisija i strukture potrošnje struje jer CBAM i ESG zahtevi traže preciznu evidenciju — a upravo satna struktura postaje važan element tog dokazivanja.

Završnica: „večernja rampa“ kao dominantan signal

Kada se gleda celina posmatranog dana (15. jun), SEE region — zajedno sa mađarskim čvorištem — više ne deluje kao klasičan sistem gde jedan dnevni balans automatski vodi jedinstvenoj cenovnoj slici. Solar kompresuje dan; večernji sati postaju najskuplji deo krive; Italija vuče premium; a Mađarska ostaje referentna tačka gde se spajaju ove sile.

Zato tržište ne šalje poruku o opštem poskupljenju već o promenjenoj raspodeli vrednosti: večernja rampa postaje najvrednijI segment električne energije.