Cene struje u Jugoistočnoj Evropi padaju: rast obnovljivih izvora nadmašuje ranu letnju potražnju, ali hidro i dalje pravi razliku

Jugoistočna Evropa je ušla u drugu nedelju juna sa tržišnim signalom koji bi tokom leta mogao postati sve češći: potrošnja raste, ali cene na veleprodajnom tržištu se kreću naniže. Razlog je jednostavan na površini—obnovljivi izvori proizvode više nego što rani sezonski porast potražnje može da “proguta”—dok ispod toga struktura proizvodnje postaje zavisnija od termo kapaciteta zbog slabije hidroenergije.

Potrošnja raste, a cene uglavnom padaju

Ukupna potrošnja električne energije u regionu dostigla je 15,85 TWh u 24. nedelji, što predstavlja povećanje od 692,9 GWh (4,6%) u odnosu na prethodnu nedelju. Iako su više temperature i veća potreba za hlađenjem pojačali potrošnju, većina tržišta dan-unapred zabeležila je niže prosečne cene.

Korekcija cena bila je široko rasprostranjena. Srbija je zabeležila najveći nedeljni pad: prosečna cena dan-unapred pala je za 21,5% na 78,22 €/MWh. Sličan trend zabeležen je i u Bugarskoj (-7,2%), Hrvatskoj (-7,3%), Rumuniji (-4,7%), Mađarskoj (-4,3%) i Italiji (-3,8%). Grčka se izdvojila kao jedino veće tržište sa rastom cena—više za 2,6% na 91,53 €/MWh—dok je Italija ostala “premijum” tržište u regionu sa cenom od 123,17 €/MWh.

Obnovljivi izvori neutralisali cenovni pritisak

Glavni pokretač nižih cena bio je nastavak rasta proizvodnje iz obnovljivih izvora energije. Proizvodnja varijabilnih obnovljivih izvora porasla je na 3,64 TWh (rast od 518,6 GWh ili 16,6% na nedeljnom nivou). Energija iz vetra povećana je za 308,4 GWh na 1,40 TWh, dok je solarna proizvodnja porasla za 210,2 GWh na 2,23 TWh.

Ovaj dodatni obim obnovljive energije bio je dovoljan da poništi cenovni pritisak koji bi inače mogao nastati usled rasta sezonske potrošnje i viših temperatura.

Hidroenergija slabi i jača ulogu termoelektrana

Ipak, hidroenergija se kretala u suprotnom pravcu i pokazala se kao najslabiji segment proizvodnog miksa. Regionalna hidro proizvodnja smanjena je za 300,2 GWh (7,5%) na 3,70 TWh. Time se povećala uloga konvencionalnih izvora u balansiranju sistema.

Kao rezultat toga, proizvodnja termoelektrana porasla je za 362,6 GWh (8,7%) na 4,52 TWh. Najveći rast zabeležili su proizvođači iz uglja i lignita: proizvodnja je porasla za 24,4% na 2,14 TWh jer su operatori nadoknadili smanjenu dostupnost hidroenergije.

Šta to znači za letnje tržište

Tržišni signal iz 24. nedelje zato nije samo priča o padu cena. Iako su veleprodajne cene oslabile zahvaljujući snažnom rastu sunca i vetra, osnovna struktura proizvodnje postala je zavisnija od termo-balansnih kapaciteta zbog slabljenja hidroenergije. Za trgovce električnom energijom kao i komunalne i industrijske potrošače to ukazuje na potencijalno volatilnije letnje tržište: jaka proizvodnja iz sunca i vetra može nastaviti da pritiska dnevne cene naniže, ali ograničeni hidro uslovi i povećana večernja potražnja mogu održavati termoelektrane blizu margine—zadržavajući rizik rasta cena uprkos većem učešću obnovljivih izvora energije.