SEE pregled tržišta: sedam zemalja, sedam različitih cenovnih signala

Nedelja 24 još jednom je potvrdila koliko su tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi ostala razuđena. Iako su se regionalni proseci uglavnom kretali naniže, podaci po zemljama ukazuju na to da se cena, proizvodnja i trgovina ne kreću u istom ritmu — što investitorima otežava standardizovane strategije hedžinga i procenu rizika.

Srbija: najveća korekcija cena, ali ograničen signal kroz trgovanje

Srbija je zabeležila najizraženiju korekciju cena. Prosečna cena pala je za 21,5% na 78,22 €/MWh. Pad je bio podržan rastom proizvodnje iz promenljivih obnovljivih izvora (76,8%) uz skroman rast potrošnje (2,0%). Ipak, proizvodnja iz termoelektrana na ugalj porasla je za 66,0 GWh, dok je obim trgovanja na SEEPEX-u ostao nizak — svega 120 GWh. Takav nivo likvidnosti ograničava upotrebljivost cenovnog signala za dublje hedžing strategije.

Italija: premijum tržište i glavni apsorber regionalne potražnje

Italija je i dalje bila glavni „ponor“ za regionalnu potražnju i premijum tržište. Prosečna cena iznosila je 123,17 €/MWh uprkos nedeljnom padu. Potrošnja je porasla za 6,7% na 5,12 TWh, neto uvoz dostigao je 1,08 TWh, dok je proizvodnja iz termoelektrana porasla za 17,6%. Istovremeno, LNG prilivi oporavljeni su na 3.803,52 GWh. U praksi to znači da Italija ostaje ključna tačka koja apsorbuje viškove električne energije iz okolnih sistema.

Grčka: rast cena uprkos regionalnom padu zbog neujednačene obnovljive proizvodnje

Grčka se kretala suprotno od regionalnog trenda cena. Prosečna cena porasla je za 2,6% na 91,53 €/MWh uz rast potrošnje od 5,8% na 1,01 TWh. Proizvodnja iz solarnih elektrana porasla je za 22,8%, ali je proizvodnja vetra pala za 31,4%, dok je hidro proizvodnja smanjena za 17,3%. Kombinacija ovih kretanja učinila je tržište osetljivim na varijabilnost obnovljivih izvora.

Bugarska: jačanje izvozne uloge uz pad prosečne cene

Bugarska je dodatno ojačala svoju izvoznu poziciju. Prosečna cena pala je za 7,2% na 93,58 €/MWh uz rast potrošnje od 3,0%. Iako je hidro proizvodnja opala za 21,8%, kombinacija obnovljivih i termo kapaciteta omogućila je rast neto izvoza od čak 103,2%. Time Bugarska potvrđuje ulogu važnog balansa i tranzita u širem regionu.

Mađarska: manja zavisnost od uvoza, ali cenovno ostaje pod pritiskom

Mađarska je smanjila zavisnost od uvoza: neto uvoz pao je za 60,3%, a proizvodnja iz obnovljivih izvora porasla je za 21,2%. Ipak, prosečna cena ostala je visoka — iznosila je 98,71 €/MWh. Posebno indikativan bio je podatak da je Mađarska zabeležila najvišu dnevnu cenu u SEE regionu (123,79 €/MWh) dana 17. juna, što ukazuje na njenu izloženost zategnutosti centralnoevropskog tržišta.

Hrvatska: blaže cene uz oslonac na hidro uslove

Hrvatska se suočila sa blažim cenama pre svega zahvaljujući hidro uslovima umesto snažnijem rastu varijabilnih obnovljivih izvora. Proizvodnja iz varijabilnih OIE pala je za 35,9%, dok je hidro proizvodnja porasla za 43,5%. Neto uvoz smanjen je za 8,9%, a LNG tokovi ostali su stabilni na nivou od 640,83 GWh. Prosečna cena pritom pala je na 92,02 €/MWh.

Turska: strukturna izdvojenost niskom cenom i drugačijom strukturom proizvodnje

Turska ostaje strukturno izdvojena od ostatka regiona po cenama i dinamici bilansa. Prosečna cena bila je svega 22,85 €/MWh uz rast potrošnje od 3,8% na 6,74 TWh. Proizvodnja iz vetra više nego udvostručena je; proizvodnja iz uglja porasla je za 260,6 GWh; gasna proizvodnja pala je za 20,8%. Neto izvozi povećani su za 53,1%, pa se Turska posmatra kao niskotroškovni izuzetak koji ne deli konvergentan obrazac evropskog tržišta.

Zajednički zaključak nedelje nije samo da cene variraju — već da se iza tih razlika kriju različiti pokretači: tempo rasta ili pada obnovljive proizvodnje (solar/vetar/hidro), oslanjanje na termo kapacitete i LNG tokove te intenzitet trgovanja preko ključnih čvorišta. Za učesnike na tržištu to znači da regionalni proseci daju ograničen signal kada svaka zemlja istovremeno šalje sopstvenu kombinaciju cenovnih i operativnih informacija.