Slovenija: neto proizvodnja električne energije u maju 2026. pala 9% zbog slabije hidroenergije i rasta uvoza

Neto proizvodnja električne energije u Sloveniji u maju 2026. godine smanjena je za 9% u odnosu na isti mesec prethodne godine, prema podacima Statističkog zavoda Republike Slovenije. Iako je ukupna neto proizvodnja iznosila 1.135 GWh i bila 6% viša nego u aprilu, godišnji pad jasno ukazuje na to da se kratkoročni oporavak ne pretvara automatski u stabilan trend.

Hidroenergija potonula, termoelektrane i obnovljivi izvori ublažili pad

Struktura proizvodnje pokazala je izrazito različite pravce po tehnologijama. Proizvodnja u termoelektranama porasla je za 2% na godišnjem nivou i dostigla 73 GWh. Nasuprot tome, hidroelektrane su zabeležile nagli pad od 35%, na 321 GWh.

Nuklearna elektrana Krško ostala je stabilna na 517 GWh, što sugeriše da promena ukupnih brojki prvenstveno dolazi iz varijacija drugih izvora. Proizvodnja iz vetro i solarnih elektrana porasla je za 34% na 224 GWh, čime su obnovljivi izvori delimično kompenzovali slabiji učinak hidroenergije.

Uvoz jača zavisnost uprkos stabilnoj domaćoj nuklearnoj proizvodnji

Na strani trgovine Slovenija je uvezla 869 GWh električne energije, što predstavlja rast od 9% u odnosu na maj 2025. Izvoz je istovremeno pao za 9%, na 907 GWh. U praksi, to znači da se bilans pomera ka većem oslanjanju na uvoz, čak i uz stabilnu nuklearnu proizvodnju.

Potrošnja mešovita: domaćinstva niže, komercijalni korisnici više

Trendovi potrošnje bili su podeljeni. Potrošnja domaćinstava pala je za 5% mesečno na 241 GWh, dok je potrošnja komercijalnih korisnika porasla za 4% u odnosu na april i dostigla 569 GWh.

Ukupno snabdevanje energetskim robama takođe je opalo u većini kategorija: kerozin (-22%), prirodni gas (-18%) i ugalj (-12%). Jedino snabdevanje koksom poraslo je za 9%. U poređenju sa majem prošle godine, većina energetskih proizvoda beleži pad uključujući kerozin, ugalj, naftne derivate, gas i benzin.

Za investitore i tržišne aktere ovi podaci su važni jer kombinuju dva signala: strukturnu ranjivost proizvodnje usled pada hidroenergije i rast trgovinskog oslanjanja kroz veći uvoz. Istovremeno, stabilnost Krškog i ubrzanje vetra i sunca pokazuju da se miks postepeno menja—ali da vremenske i tehnološke razlike i dalje snažno utiču na ukupne rezultate iz meseca u mesec.