Zapadni Balkan: domaća berzanska likvidnost raste, ali prekogranična razmena sa EU pada

Trgovina električnom energijom na Zapadnom Balkanu tokom drugog kvartala 2026. godine kretala se u dva suprotna pravca: domaća tržišta su postajala likvidnija, dok je komercijalna razmena sa Evropskom unijom značajno oslabla. Za investitore i učesnike na tržištu to je važno jer pokazuje da se integracija regiona ne odvija linearno—više se premešta ka unutrašnjem trgovanju nego ka širem povezivanju sa referentnim cenama u EU.

Prekogranična razmena sa EU smanjena za oko 15% međugodišnje

Ukupna planirana razmena električne energije preko granica između Zapadnog Balkana i EU smanjena je za približno 15% međugodišnje, sa 8.828 GWh na 7.494 GWh. Pad je usledio nakon smanjenja od 23% u prvom kvartalu, pa je ukupna prekogranična razmena tokom prve polovine 2026. godine bila oko 19% niža nego u prvoj polovini 2025. godine—15.567 GWh naspram 19.323 GWh godinu dana ranije.

Region se vratio u neto uvozničku poziciju, ali obim komercijalne trgovine nije

U istom periodu region se vratio svojoj uobičajenoj ulozi neto uvoznika nakon pogoršanja hidroloških uslova. Uvoz električne energije iz EU dostigao je 4.271 GWh (pad od 14%), dok je izvoz smanjen za 16%, na 3.223 GWh. To je rezultiralo neto uvozom od približno 1.048 GWh, uglavnom u skladu sa nivoom zabeleženim u drugom kvartalu 2025.

Ipak, iako se regionalni trgovinski bilans normalizovao, obim električne energije kojom se komercijalno trgovalo preko granice sa EU nije dostigao prethodni nivo. Drugim rečima, fizička bilansna slika nije pratila pad komercijalnih tokova ka EU.

Dodeljeni kapaciteti nisu glavni razlog; menja se ponašanje trgovaca

Analiza naglašava da samo prenosni kapacitet ne može da objasni pad prekogranične razmene. Stope dodele kapaciteta ostale su blizu 100% na glavnim izvoznim koridorima kada je kapacitet bio ponuđen—učesnici su nastavili da kupuju prava na prenos.

Međutim, prava na prenos su korišćena tako da se planira manji obim trgovine električnom energijom preko granice. To ukazuje da su niži prekogranični obimi posledica opreza trgovaca i neizvesnosti povezanih s troškovima ugljenika, kao i promena u izboru trgovačkih ruta—pre nego jednostavnog nedostatka raspoloživog prenosnog kapaciteta.

Dan-unapred berze rastu: likvidnost jača unutar regiona

Za razliku od spoljne trgovine, regionalne berze električne energije pokazale su potpuno drugačiji trend. Ukupan obim trgovanja na tržištu dan-unapred povećan je za 19%, na 2,70 TWh (sa 2,26 TWh godinu dana ranije). ALPEX (Albanija i Kosovo) zabeležila je najveći rast od 52%, crnogorski MEPX povećao je obim za 49%, severnomakedonski MEMO za 31%, dok se srpski SEEPEX vratio rastu uz povećanje od 7%.

Oporavak SEEPEX-a posebno se ističe jer je to bila jedina regionalna berza koja je zabeležila pad u prvom kvartalu. Prethodno smanjenje bilo je povezano sa većom izloženošću trgovanju zasnovanom na tranzitu; oporavak u drugom kvartalu poklopio se sa stabilnijim cenama unutar EU ETS-a, užim usmerenim cenovnim razlikama i jačanjem uloge Srbije kao trgovačke rute prema Mađarskoj.

Novi stadijum razvoja: više likvidnosti doma, manje konvergencije prema EU

Razlika između likvidnosti domaćih tržišta i spoljne trgovine električnom energijom ukazuje na novu fazu razvoja regionalnog tržišta. Domaće berze postaju sve korisnije za upravljanje portfolijima, balansiranje i kratkoročno formiranje cena—ali komercijalna veza koja ta tržišta povezuje sa referentnim cenama u EU prenosi sve manji obim električne energije.

Zbog toga se otvara pitanje regionalne integracije: veća likvidnost unutar regiona jeste pozitivan razvoj, ali ne može zameniti spajanje tržišta, predvidivo formiranje prekograničnih cena niti pristup potražnji veće vrednosti u EU.

Mogući faktori: CBAM uz hidrološke uslove i regulatornu neizvesnost

U analizi se navodi da CBAM može biti jedan od faktora koji doprinose padu prekogranične trgovine, iako Sekretarijat Energetske zajednice ne navodi ovaj mehanizam kao jedini uzrok. Na tržište su tokom kvartala uticali i hidrološki uslovi, niže veleprodajne cene električne energije u EU, raspoloživost proizvodnih kapaciteta i regulatorna neizvesnost.

Ipak, činjenica da je pad prekogranične razmene ostao dvocifren uprkos normalizovanom trgovinskom bilansu i užim cenovnim razlikama čini ovo smanjenje komercijalno značajnim.

Lokalno trgovanje jača, ali tržište postaje segmentiranije prema spoljnim tokovima

Zaključak analize nije da region postaje manje aktivan—nego da postaje likvidniji unutar sebe, dok istovremeno sve više deluje segmentirano prema spoljnim tržištima. Takva struktura pogoduje trgovcima sa snažnim lokalnim portfolijima i kapacitetima za balansiranje, a povećava vrednost usklađenih fizičkih PPA ugovora i proverljivih lanaca snabdevanja električnom energijom iz obnovljivih izvora.

Istovremeno raste značaj pristupa ograničenom broju prekograničnih ruta koje i dalje omogućavaju ostvarivanje značajnih cenovnih premija—što sugeriše da će konkurentska prednost sve više zavisiti od sposobnosti upravljanja rizikom troškova ugljenika i operativne fleksibilnosti unutar regiona.