Hrvatska postavlja rekord potrošnje u avgustu: večernji pik raste uprkos solarnoj proizvodnji

Hrvatska je zabeležila rekordnu letnju potrošnju koja se ne poklapa s klasičnom slikom “podnevnog” vrha, već pokazuje da se najveće opterećenje sve češće premešta na prve sate nakon zalaska sunca. U avgustu je zabeležen satni maksimum od 3.400,5 MWh, nadmašivši prethodni letnji rekord iz 2024. godine i poslednji zimski maksimum, dok turizam i klimatizacija održavaju visoku potražnju i kada solarna proizvodnja već nestaje iz sistema.

Rekord oko 21.00 časova uprkos rastu solarnih kapaciteta

Prema podacima iz članka, rekord je zabeležen oko 21.00 čas, nakon što je najveći deo fotonaponske proizvodnje već prestao da doprinosi sistemu. Prethodni letnji maksimum iznosio je 3.362,8 MWh u 2024. godini, dok je poslednji zimski pik dostigao oko 3.264,2 MWh.

Važan detalj nije samo visina rekorda, već vreme kada se javlja: period najvećeg opterećenja pomera se u večernje sate usred kombinacije visokih temperatura, turističke aktivnosti i potrebe za hlađenjem. To dodatno produžava interval od približno 20.00 do 22.00 časa, kada fotonaponska proizvodnja brzo opada.

Šta stoji iza pomeranja vršnog opterećenja

Članak povezuje ovaj profil potrošnje sa strukturnim promenama na strani proizvodnje i potrošnje u regionu Jugoistočne Evrope. Kako zemlje sa brzo rastućim solarnim kapacitetima sve češće beleže slabije veleprodajne cene tokom podneva, a zatim nagle večernje skokove potražnje, Hrvatska pokazuje isti mehanizam posmatran kroz prizmu potrošnje.

U toku dana solarni sistemi “iza brojila” mogu da smanje izmerenu potrošnju koju beleži prenosni sistem. Kada solarna proizvodnja nestane, potražnja se vraća na mrežu upravo u trenutku kada regionalne cene električne energije obično počinju da rastu.

Sezonski teret turizma i klimatizacije ostaje ključan

Pored vremenskog faktora, turizam ostaje važan sezonski pogon potražnje jer se tokom leta broj stanovnika i obim komercijalnih aktivnosti značajno povećavaju duž jadranske obale. Više temperature dodatno pojačavaju potrošnju za klimatizaciju, pa visoka potražnja traje i nakon zalaska sunca.

U istom periodu Hrvatska je između januara i jula potrošila oko 10,63 TWh električne energije, što je približno 1% više nego godinu dana ranije.

Fleksibilnost postaje vrednija: hidroenergija, uvoz i baterije

Za HEP i operatora prenosnog sistema HOPS rastuće večernje vršno opterećenje povećava vrednost fleksibilnih energetskih kapaciteta. Članak ističe da hidroenergija već ima značajnu ulogu jer se proizvodnja iz akumulacionih hidroelektrana može preusmeriti ka periodima visoke potražnje.

Uvoz se pojavljuje kao dodatni mehanizam balansiranja sistema, ali oba pristupa zavise od regionalnih tržišnih uslova. Tokom sušnih leta raspoloživost hidroenergije može oslabiti upravo kada su susedna tržišta takođe “zategnuta”, zbog čega bi uvoz mogao postati skuplji.

Zato članak kao direktan odgovor na novi profil potrošnje navodi baterijske sisteme za skladištenje energije (BESS). Ideja je da se baterije pune tokom sati visoke solarne proizvodnje i isporučuju električnu energiju tokom vršnog opterećenja oko 21.00 časa.

Kuda ide ulaganje: projekti HEP-a i uslovljavanje ekonomike skladištenjem

HEP razvija skladišne kapacitete uz projekte obnovljivih izvora, uključujući Korlat, dok se očekuju dodatna ulaganja u samostalne i hibridne baterijske sisteme širom hrvatskog tržišta. Ekonomika ovih projekata trebalo bi da bude povoljnija kako bude rasla razlika između podnevnih i večernjih cena električne energije.

U članku se naglašava da samo dodatni solarni kapaciteti bez mogućnosti pomeranja proizvodnje verovatno neće rešiti problem vršnog opterećenja: veća solarna proizvodnja može smanjiti dnevni uvoz i proizvodnju iz fosilnih goriva, ali malo doprinosi rekordu koji nastaje nakon zalaska sunca—osim ako nije uparena sa skladištenjem energije.

Poruka za planere elektroenergetskog sistema

Podaci iz Hrvatske ukazuju na to zašto se planeri sve više fokusiraju ne samo na ukupnu snagu obnovljivih izvora, već na fleksibilnost sistema. Elektroenergetski sistem može imati sve veće solarne kapacitete dok istovremeno beleži najvišu potrošnju baš u satima kada je solarna proizvodnja praktično jednaka nuli.

Novi hrvatski rekord sugeriše da se pitanje adekvatnosti elektroenergetskog sistema tokom leta pomera sa najtoplijeg dela dana ka prvim satima nakon zalaska sunca—periodu koji traži bržu sposobnost balansiranja nego što to oslanjanje isključivo na dodatnu solarnu snagu može obezbediti.