CBAM preusmerava prekograničnu trgovinu strujom: razmena Zapadnog Balkana i EU i dalje oko 19% ispod prošlogodišnjeg nivoa

Trgovina električnom energijom između Zapadnog Balkana i susednih tržišta Evropske unije ostala je znatno ispod prošlogodišnjeg nivoa tokom prve polovine 2026. godine, što ukazuje na to da uvođenje CBAM-a počinje da preoblikuje regionalne arbitražne i tranzitne tokove. Za investitore i učesnike na tržištu to je signal da se promena ne može svesti samo na vremenske prilike ili kratkoročne oscilacije proizvodnje.

Prekogranična razmena: pad uprkos delimičnom oporavku cena

Bruto komercijalna razmena preko granice između Zapadnog Balkana i EU bila je oko 19% niža u prvoj polovini godine nego u istom periodu 2025, navodi se u analizi Energetske zajednice. U prvom kvartalu trgovina je bila približno 23% manja nego godinu dana ranije, kada je snažna proizvodnja hidroelektrana spustila cene na Zapadnom Balkanu ispod referentnih nivoa u EU.

U drugom kvartalu pad se ublažio, ali nije nestao: trgovina je ostala oko 15% niža čak i nakon slabljenja hidrološkog viška, dok se region vratio u uobičajenu poziciju neto uvoznika električne energije. Ipak, podaci ne izdvajaju uticaj CBAM-a od drugih faktora kao što su hidrološke prilike, troškovi goriva, raspoloživost elektrana i potražnja.

CBAM menja komercijalno usmeravanje: od fizičkih tokova ka vrednosti

Kontinuirano slabljenje prekogranične aktivnosti sugeriše da se promena ne može objasniti samo neuobičajeno vlažnim prvim kvartalom. Istovremeno, likvidnost na domaćim berzama kretala se u suprotnom smeru: ukupna trgovina električnom energijom za dan unapred na posmatranim berzama Zapadnog Balkana porasla je za oko 19%, na 2,70 TWh u drugom kvartalu, uz oporavak trgovanja na srpskoj berzi SEEPEX.

U pozadini ovih kretanja nalazi se način na koji CBAM ulazi u obračun kroz nacionalne podrazumevane faktore emisija. Pri ceni CBAM sertifikata iz drugog kvartala, indikativni trošak uvoza iznosio je 86,42 evra/MWh za Bosnu i Hercegovinu, 78,37 evra/MWh za Srbiju i 73,70 evra/MWh za Crnu Goru. Za Albaniju je podrazumevani trošak bio nula.

Razlike utiču na to gde trgovci nominuju električnu energiju: energija može biti komercijalno usmerena kroz jurisdikcije sa nižim emisijama ili zadržana unutar Zapadnog Balkana kada cenovna premija na tržištu EU nije dovoljna da apsorbuje CBAM trošak. Važno je da fizički tokovi ostaju vezani za povezanu elektroenergetsku mrežu—promena se odnosi pre svega na komercijalnu logiku usmeravanja.

Efikasnost prekograničnog tržišta slabi

Kao rezultat formira se sve izraženije podeljeno tržište: više električne energije trguje se unutar regiona, dok manje prelazi granicu sa EU. To ima posledice po efikasnost alokacije—prekogranični kapacitet može ostati nedovoljno iskorišćen uprkos razlikama u cenama, a ponuda i potražnja više se ne usklađuju onako kako su to činile pre 2026. godine.

Korelacija cena oporavila se tokom drugog kvartala, kada je Zapadni Balkan ponovo postao neto uvoznik i počeo da prati referentne cene u EU. Međutim, bruto prekogranična trgovina nije se vratila na obrazac iz 2025.

Ako ovakav trend potraje, CBAM neće delovati samo kao dodatni trošak ugljenika na uvoz električne energije. On bi mogao da preusmeri vrednost prekograničnih kapaciteta, utiče na položaj trgovačkih čvorišta i promeni pravac komercijalnog usmeravanja električne energije širom Jugoistočne Evrope.