Blog
Kako CBAM preoblikuje trošak električne energije u izvozni faktor za Jugoistočnu Evropu
Za industrijske izvoznike u Jugoistočnoj Evropi, električna energija više nije samo varijabilan ulazni trošak koji se „gura“ kroz marže. Pod uticajem CBAM, ona postaje komponenta koja se direktno vezuje za ugrađeni ugljenični sadržaj robe — što znači da utiče na izvoznu poziciju kroz cenu energije, ali i kroz emisije koje se moraju prijaviti i finansijski pokriti na granici.
CBAM od 2026: od spot cene do karbonskog profila proizvoda
Komercijalno značenje struje u regionu je promenjeno jer je decenijama tretirana kao volatilna, ali upravljiva stavka troškova. Taj model sada gubi smisao: električna energija ulazi u obračun emisija koje su povezane sa proizvodnjom, pa razlika između direktnih i indirektnih emisija dobija komercijalnu težinu.
CBAM je ušao u punu primenu 1. januara 2026., nakon prelaznog perioda od 2023. do 2025. godine. Ključni sektori ostaju gvožđe i čelik, aluminijum, đubriva, cement, vodonik i električna energija — pri čemu regulatorna logika Evropske komisije naglašava da ugrađene emisije obuhvataju ne samo emisije iz procesa već i indirektne emisije povezane sa potrošnjom električne energije.
Zašto je to posebno osetljivo za SEE industriju
Promena je naročito važna za Jugoistočnu Evropu zbog kombinacije visoke industrijske potrošnje struje i energetskih sistema koji nisu ravnomerno dekarbonizovani. Izvoznik više ne meri konkurentnost samo po troškovima rada, logistike ili sirovina; takmičenje se proširuje na ugljenični profil svake MWh potrošene tokom proizvodnje.
Zbog toga cena struje, način nabavke i poreklo energije izlaze iz okvira „finansiranja operacija“ i postaju deo same izvozne strategije kompanija. Za projektno finansiranje to ima dodatne implikacije: niskougljenična energija može postati premium proizvod koji podržava stabilnije prihode i bolje uslove finansiranja.
Kod koga pritisak dolazi prvi: struktura prijavljenog obima
Prvi meseci pune primene ukazuju gde je teret najizraženiji. Prema podacima Evropske komisije iz januara 2026., gvožđe i čelik čine 98% prijavljenog obima; đubriva 1,2%, cement 0,5%, aluminijum 0,3%, dok su električna energija i vodonik zanemarljivi.
Za Srbiju to znači da će efekti CBAM-a prvo pogoditi industrijsku potrošnju električne energije — a ne izvoz same električne energije kao kategorije.
Srbija kao test slučaj: transformacija nabavke energije
Srbija se pojavljuje kao najjasniji primer kako CBAM podstiče promenu strukture nabavke energije. Kompanija HBIS Serbia, koja upravlja železarom u Smederevu (kapacitet 2,2 miliona tona godišnje), planira dugoročne ugovore o snabdevanju električnom energijom — uključujući saradnju sa EPS-om i obnovljive izvore kroz 25-godišnji okvir.
Navedeno nije predstavljeno kao simboličan potez već kao ilustracija kako CBAM menja pristup strateškom planiranju nabavke: umesto da se fokus zadrži na minimizaciji troška struje, pažnja se pomera ka tome kako energija utiče na obračun emisija proizvoda.
Cenovni signal: premium za „čistu“ energiju može imati računicu
Kada se posmatra logika velikih potrošača poput čeličana, razlike u ceni brzo postaju materijalne. Velika čeličana može koristiti ogromne količine energije; zato razlika od 10 EUR/MWh može značiti milione evra godišnje troška ako industrijski korisnik potroši oko 1 TWh godišnje (pri čemu svaki dodatni 1 EUR/MWh predstavlja oko milion evra).
Ipak, u CBAM okruženju taj trošak nije samo cena energije već vrednost prelaska na niskougljeničnu energiju. U tekstu se navodi da premium od 5–15 EUR/MWh za obnovljive izvore može imati ekonomsku logiku upravo zato što pomaže da se smanji relevantnost ugljeničkog opterećenja proizvoda.
Novi energetski model traži dokazivost i stabilnost isporuke
Pritisak nije ograničen na sektor čelika. Aluminijum i đubriva su takođe pogođeni jer električna energija igra ključnu ulogu u njihovoj proizvodnji — posebno kod aluminijuma. Zbog toga industriji regiona ostaje zadatak istovremenog rada na tri fronta: nižim emisijama, boljim dokazima porekla i većoj stabilnosti cena odnosno uspostavljanju novog energetskog modela.
Dodatno usložnjavanje dolazi od baterijskih sistema (BESS). Industriji nije dovoljno samo da ima obnovljivu energiju; potrebna joj je stabilnost isporuke. Zato hibridni sistemi (solar + baterije) dobijaju na značaju jer mogu povećati vrednost energije i smanjiti volatilnost — stvarajući kvalitetniji proizvod energije.
Kupac postaje deo compliance sistema: posledice za tržište PPA ugovora
Tako nastaje spajanje energetskog tržišta s industrijskom strategijom. Ranije su obnovljivi projekti često zavisili od veleprodajnih cena; sada CBAM uvodi element strukturisane potražnje koju kupci traže kao deo compliance zahteva.
Zbog toga profil kupca menja karakter: on više nije samo trgovac već industrijska kompanija kojoj treba energija kao sastavni deo obračuna emisija proizvoda. Tekst opisuje da to donosi novu dinamiku finansiranja.
Kreditni rizik projekta raste ili pada sa kvalitetom ugovora o potražnji
S finansijske strane navodi se raspon industrijskih PPA ugovora u regionu između 65 i 95 EUR/MWh. Ako industrijski korisnik plaća premium za „čistu“ energiju, to direktno povećava prihode projekata; primer solarne instalacije od 100 MW pokazuje kako dodatnih 10 EUR/MWh može doneti oko 1,5 miliona evra godišnje više prihoda — što potencijalno poboljšava bankabilnost projekta.
Takođe se ističe da projekat koji bi ranije bio potpuno tržišno orijentisan može uz industrijski ugovor povećati leverage i smanjiti zahtevani DSCR: tehnologija ostaje ista, ali kvalitet potražnje menja kreditni profil projekta kroz stabilnije tokove prihoda — odnosno omogućava bolje finansijske uslove.
Zagušenja mreže nisu jedini kriterijum: strategijsko pozicioniranje lokacije dobija prednost
Pored strukture ugovora o snabdevanju, važni su faktori lokacije poput zagušenja mreže i blizine industriji koja koristi energiju. Najbolji projekti nisu nužno oni sa najvišom cenom energije već oni koji nude najbolju kombinaciju pouzdanosti i dokazivosti — što tekst naziva strategijskim positioning-om.
Kraj poruke za investitore i industriju: nova realnost tržišta struje
Za investitore , CBAM menja strukturu potražnje tako što deo tržišta prelazi iz spot kupovine ka dugoročnim ugovorima sa industrijom. To povećava stabilnost prihoda i vrednost projekata — odnosno uvodi novu investicionu logiku.
Za industriju , zaključak je jasan: električna energija više nije samo stavka koju treba minimizovati po ceni. Ona postaje kombinacija cene, emisija i dokazivosti; stoga najjeftinija energija ne mora automatski biti najkonkurentnije rešenje — odnosno nastupa nova realnost tržišta.
Sadržinski gledano, CBAM ne uvodi samo porez već preusmerava vrednosni lanac električne energije u okviru proizvodnje robe za izvoz: poreklo energije dobija centralnu ulogu, ugovori postaju strateški važni a obnovljivi izvori doprinose izvozu konkurentnosti kroz smanjenje relevantnog ugljeničkog opterećenja — pa struja sve češće deluje kao <karbonska imovina.
