Cene električne energije u SEE regionu rastu 14. aprila: veća potrošnja i slabija solarna proizvodnja zatežu tržište

Cene električne energije za dan unapred u Jugoistočnoj Evropi (SEE) snažno su porasle za isporuku 14. aprila, jer se tržište suočilo sa kombinacijom višeg nivoa potrošnje i slabije solarne proizvodnje. U praksi, to znači da je ponuda u ključnim satima bila manje usklađena sa potražnjom, pa su regionalni referentni ugovori reagovali brže i jače nego što bi se očekivalo samo na osnovu sezonskih kretanja.

Mađarska predvodila rast, Centralna Evropa ostala u istom smeru

Mađarska HUPX berza bila je vodeća u regionu sa cenom od 144,19 €/MWh, što predstavlja povećanje od 46,2 €/MWh u odnosu na prethodni dan i istovremeno najviši nivo zabeležen u SEE. Trend su pratile i susedne berze: slovenački BSP je iznosio 142,07 €/MWh, hrvatski CROPEX 141,76 €/MWh, a rumunski OPCOM 139,77 €/MWh.

Bugarski IBEX i grčki HENEX zatvorili su se na 132,81 €/MWh, čime je potvrđen širi uzlazni zamah širom Centralne i Istočne Evrope.

Zapadni Balkan slabiji: razlike ukazuju na različite strukture snabdevanja

Iako je većina tržišta pratila rast, Zapadni Balkan je ostao relativno slabiji. Srpski SEEPEX je iznosio 97,85 €/MWh, crnogorski BELEN 118,87 €/MWh i makedonski MEMO 111,98 €/MWh. Albanski ALPEX zabeležio je najnižu cenu u regionu od 78,61 €/MWh.

Ova divergencija sugeriše da strukturne neravnoteže i dalje utiču na formiranje cena—posebno kroz različite stepene oslanjanja na hidroenergiju i uvoz.

Fundamentals: potrošnja jača, solar pada; vetar delimično ublažava

Rast cena prvenstveno je bio podržan jačom potrošnjom. Regionalna potrošnja električne energije porasla je na 30.365 MW (povećanje od 3.287 MW). Istovremeno, solarna proizvodnja pala je na 3.779 MW (smanjenje od 788 MW), što je dodatno zaoštrilo ponudu upravo u periodima kada sistem najviše zavisi od stabilnijih izvora.

Proizvodnja vetra delimično je ublažila pad—porasla je na 1.980 MW—ali nije bila dovoljna da spreči rast cena.

Konvencionalni izvori stabilizuju sistem dok obnovljivi variraju

Hidro i termo proizvodnja preuzele su stabilizacionu ulogu. Hidroenergija je iznosila 7.001 MW, ugalj 4.200 MW, gas 3.112 MW, a nuklearna energija 5.841 MW. Ukupna proizvodnja porasla je na 27.574 MW, što odražava oslanjanje sistema na konvencionalne izvore kada se obnovljivi izvori menjaju brže nego što to tražnja zahteva.

Prekogranični tokovi pojačali uvoz; Mađarska kao cenovni referent

Prekogranični tokovi imali su ključnu ulogu u zatezanju ponude. Neto uvoz u SEE–Mađarska region iznosio je 333 MW (rast od 829 MW). Uvozi iz CORE regiona u mađarsko-slovenačku zonu porasli su na 1.770 MW.

Proširenje HU–DE spread-a na 6,11 €/MWh podstaklo je dodatni uvoz i učvrstilo poziciju Mađarske kao glavnog regionalnog cenovnog referenta.

Viši troškovi goriva i ugljenika održali bikovski sentiment

Zapadnoevropski benchmarki ostali su povišeni: nemačke cene bile su na nivou od 138,09 €/MWh, austrijske 141,49 €/MWh i italijanske 150,62 €/MWh. To je doprinelo usklađivanju Centralne Evrope i smanjenju arbitražnih prilika.

Kretanje tržišta goriva dodatno je podržalo trend rasta: CEGH gas porastao je na 49,28 €/MWh, dok su EUA emisione dozvole trgovane na nivou od 72,59 €/t. Takav raspon troškova vršio je pritisak na termo proizvodnju i ojačao bikovski sentiment na tržištu električne energije.

Intraday volatilnost prati pad solarne proizvodnje

Intraday kretanja cena pokazala su izražene večernje pikove na regionalnim berzama—što se uklapa u sliku sistema koji postaje osetljiviji kako pada solarna proizvodnja tokom dana ka večernjim satima. Mađarska je beležila intraday maksimume iznad 240 €/MWh; slični skokovi viđeni su i u Rumuniji i Sloveniji.

To ukazuje da volatilnost ostaje visoka u međusobno povezanim SEE tržištima.

Naredni period: više temperature mogu držati potražnju

Prognoze za naredni period ukazuju na umereno više temperature koje bi mogle održati potrošnju bez značajne promene fundamentalnih faktora. Kretanje cena će nadalje zavisiti od dinamike obnovljivih izvora—pre svega vetra i sunca—prekograničnih tokova te kretanja na tržištu goriva.

Najnovije trgovanje potvrđuje koliko brzo SEE tržište reaguje na promene potrošnje i obnovljive proizvodnje: Mađarska pritom ostaje glavni pokretač cena i centar likvidnosti za širi region.