Cene struje u Jugoistočnoj Evropi 12. juna: Centralna Evropa poskupljuje, Zapadni Balkan ostaje jeftin

Tržište električne energije u Jugoistočnoj Evropi 12. juna ušlo je u izrazito fragmentisanu cenovnu strukturu, sa jasnom podelom između skupljih zona Centralne Evrope i znatno jeftinijih tržišta Zapadnog Balkana. Za učesnike na tržištu to znači da se arbitražne prilike sve više stvaraju na osnovu regionalnih razlika, a ne samo zbog kratkoročnih kretanja proizvodnje.

Centralna Evropa iznad 110 €/MWh, Srbija najniže u regionu

Mađarska, Rumunija, Bugarska i Grčka trgovale su iznad nivoa od 110 €/MWh, dok je Srbija ostvarila cenu od samo 74,33 €/MWh — najniži nivo u regionu i više od 37 €/MWh ispod HUPX tržišta. Takav raspon ukazuje na to da se regionalni cenovni signalovi ne prenose ravnomerno kroz sistem, već ostaju lokalno izraženi.

Day-ahead divergencija: obnovljivi izvori i veći uvoz menjaju sliku

Dnevno (day-ahead) tržište pokazalo je sve izraženiju istočno-zapadnu divergenciju. Prema podacima za taj dan, jača proizvodnja iz obnovljivih izvora na Balkanu i povećan uvoz iz Centralne Evrope doprineli su razdvajanju cena između pojedinih zona.

Mađarski HUPX skočio je na 111,89 €/MWh, rumunski OPCOM dostigao je 111,30 €/MWh, Bugarska je trgovala na 110,88 €/MWh, dok je Grčka predvodila region sa 116,43 €/MWh. Srbija je ostala regionalni izuzetak sa 74,33 €/MWh. Albanija i Crna Gora ostvarile su cene od 84,07 €/MWh odnosno 89,44 €/MWh.

Povratak pozitivnog raspona između Mađarske i Nemačke pojačao tokove

Za trgovce ključni signal bio je povratak snažnog raspona cena između Mađarske i Nemačke od 14,43 €/MWh u odnosu na negativan raspon prethodnog dana. To je odmah povećalo atraktivnost uvoza iz Austrije i Slovačke u Mađarsku i šire tržište Jugoistočne Evrope.

U skladu s tim kretanjima prekogranični tokovi iz CORE regiona porasli su na 1.182 MW.

Fundamentali: potrošnja blago niža, proizvodnja gotovo stabilna uz pad solarne energije

Sa fundamentalnog stanovišta regionalna potrošnja blago je pala na 29,3 GW, dok je ukupna proizvodnja smanjena na 29,4 GW. Proizvodnja iz solarnih elektrana opala je za 769 MW na dnevnom nivou, na 6,27 GW. Istovremeno, taj pad uglavnom je nadoknađen oporavkom proizvodnje iz vetra koja je porasla za 442 MW na 1,56 GW.

Hidroenergija ostala dominantan izvor sa 6,67 GW (oko 24% proizvodnog miksa). Ugalj je učestvovao sa 5,2 GW, gas sa 4,3 GW i nuklearna energija sa 4,1 GW.

Strukturno „dugo“ u obnovljivim izvorima: skoro samodovoljnost uz značajne unutrašnje tokove

Regionalni bilans pokazuje tržište koje i dalje ostaje strukturno „dugo“ u obnovljivim izvorima uprkos padu solarne proizvodnje. Neto uvoz za kombinovani region SEE–Mađarska iznosio je samo 65 MW — što ukazuje na gotovo samodovoljnost sistema.

Ipak, unutrašnji tokovi ostali su značajni: Mađarska je snažno uvozila iz Austrije i Slovačke, dok Grčka nastavlja da privlači električnu energiju iz severnijih suseda.

Grčka zadržava trajnu premiju zbog zavisnosti od gasnih vršnih kapaciteta

Najvažnije trgovinsko obeležje tog dana bila je trajna premija Grčke. Sa cenom od 116,43 €/MWh HENEX tržište trgovalo je gotovo 42 €/MWh iznad Srbije i više od 5 €/MWh iznad Mađarske.

Ta razlika se povezuje sa strukturnom zavisnošću Grčke od gasnih elektrana tokom večernjih vrhova potrošnje i rastućom ulogom zemlje kao regionalnog gasnog čvorišta — faktorima koji utiču na to kako se troškovi fleksibilnosti prelijevaju u cenu električne energije.

Fjučersi daju pomešane signale; emisije CO₂ blago niže

Fjučers tržišta dala su pomešane signale: mađarski baseload za nedelju 25 porastao je na 109 €/MWh, dok je za nedelju 26 skočio na 123 €/MWh. Nemački baseload za nedelju 25 porastao je na 114,50 €/MWh — što sugeriše da trgovci ugrađuju očekivanja o zategnutijim uslovima tokom druge polovine juna uprkos poboljšanoj proizvodnji iz obnovljivih izvora.

Gas se održao stabilnim: CEGH austrijski gas bio je na nivou od 50,76 €/MWh. Dozvole za emisije CO₂ (EUA) blago su pale na oko 77 €/tCO₂.

Skladištenje energije i mrežne investicije jačaju fleksibilnost—posebno u Mađarskoj i Rumuniji

Nekoliko strukturnih razvoja postaje sve relevantnije za srednjoročno formiranje cena. Mađarska je pustila u rad najveći sistem baterijskog skladištenja do sada: kapacitet od 99,8 MW / 288,6 MWh razvijen kod Buja (Greenvolt). Paralelno s tim Budimpešta predstavlja paket modernizacije mreže vredan 1,5 milijardi evra koji bi trebalo da omogući oko dodatnih 4,8 GW kapaciteta iz obnovljivih izvora.

Rumunija ubrzava razvoj skladištenja energije kroz integraciju baterijskih sistema u postojeće solarne projekte: PPC Renewables najavio integraciju baterijskih sistema u solarnoj elektrani Kolibaši; Allview Energy završio projekat baterijskog skladišta od ukupno120 MWh unutar solarne elektrane Teiuš snage69 MW. Uz to se implementacija pametnih brojila sprovodi preko distributivnog ogranka PPC-a — koraci koji grade digitalnu i fizičku infrastrukturu potrebnu za viši nivo integracije obnovljivih izvora i buduća tržišta pomoćnih usluga.

Srbija: energetska bezbednost vezana za potencijalni uticaj države nad NIS-om

Za Srbiju strateški razvoj ostaje prijavljeni dogovor između srpskih vlasti i MOL-a o potencijalnoj kupovini većinskog udela u NIS-u koji trenutno drži GazpromNeft. Iako transakcija zahteva odobrenje američke OFAC administracije i dogovor između ruskih i mađarskih strana, očekivani efekat bi bio veći uticaj srpske države nad kompanijom i obezbeđenje kontinuiteta rada rafinerije u Pančevu.

S aspekta energetske bezbednosti ovaj potez smanjuje neizvesnost oko najveće downstream energetske imovine u zemlji.

Vikend donosi toplije uslove; moguć diskont Zapadnog Balkana zavisi od interkonekcija

Pogled unapred ka vikendu ukazuje na toplije vremenske uslove širom Jugoistočne Evrope. Temperature bi trebalo da porastu u Srbiji sa oko17°C u petak na približno22°C u subotu uz blago smanjenje nakon toga; Grčka ostaje iznad24°C; Crna Gora i Albanija beleže oko23–25°C.

Zbog toga se očekuje još jedan jak vikend period solarne proizvodnje. To bi moglo dodatno povećati cenovni diskont Zapadnog Balkana naspram Centralne Evrope ako interkonektorski kapaciteti ostanu ograničeni — odnosno ako višak energije ne može dovoljno brzo da se prelijeva ka skupljim zonama.

Dvo-brzinski sistem postaje norma: arbitraža raste kako raste skladištenje

Dominantni trend ostaje formiranje dvo-brzinskog elektroenergetskog sistema: Mađarska, Rumunija Bugarska i Grčka trguju na ili iznad nivoa od110 €/MWh dok Srbija Albanija i Crna Gora sve više reflektuju lokalne viškove obnovljivih izvora. Za trgovce komunalne kompanije operatere baterijskih sistema sve veće razlike cena između Centralne Evrope i Zapadnog Balkana stvaraju rastuće mogućnosti za arbitražu — naročito kako novi kapaciteti skladištenja ulaze u sistem i kako prekogranični tokovi dobijaju vrednost tokom perioda viškova solarne proizvodnje.