Suša obara hidroproizvodnju u Srbiji i pooštrava elektroenergetski bilans

Elektroenergetski bilans Srbije našao se pod dodatnim pritiskom jer je proizvodnja iz hidroelektrana pala na istorijski niske nivoe. Dugotrajna suša i ekstremno visoke temperature smanjile su dotoke reka, ograničile fleksibilnost koju sistem inače dobija iz objekata na Dunavu i povećale troškove balansiranja u periodima vršnih opterećenja.

Dotoci u Đerdap pali na oko 1.500 kubnih metara u sekundi

Dotoci vode u hidroenergetski sistem Đerdap smanjili su se na približno 1.500 kubnih metara u sekundi. Đerdap 1 trenutno proizvodi sa oko 20% instaliranog kapaciteta, dok Đerdap 2 radi sa približno 30% kapaciteta.

Slični hidrološki uslovi zabeleženi su ranije, 2003. i 1985. godine, što ukazuje da je aktuelna suša ozbiljna. Na Drini je situacija nešto povoljnija, ali su dotoci i dalje ispod uobičajenih nivoa.

Manjak hidro fleksibilnosti povećava potrebu za rezervama i uvozom

Gubitak proizvodnje iz hidroelektrana ima nesrazmerno veliki uticaj na ceo elektroenergetski sistem. Akumulacione i protočne hidroelektrane ne obezbeđuju samo energiju: one pružaju brzo dostupnu rezervu snage tokom jutarnjih i večernjih vršnih opterećenja, pomažu balansiranju proizvodnje iz solarnih elektrana i smanjuju potrebu za skupim uvozom električne energije.

U tom kontekstu, rehabilitacija reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta unapredila je operativnu fleksibilnost sistema. Akumulacije su popunjene oko 75%, što omogućava elektrani da koristi periode nižih cena električne energije tokom solarnih sati za pumpanje vode, a da zatim proizvodi energiju u periodima najveće potražnje. Međutim, značaj očuvane uskladištene energije mogao bi rasti ukoliko se sušni period nastavi tokom jeseni.

Termoelektrane pod pritiskom zbog ograničenja hlađenja

Problemi se ne zaustavljaju na hidrologiji. Nizak nivo Dunava ograničava mogućnosti hlađenja termo postrojenja, pa su pojedini blokovi u Kostolcu smanjili proizvodnju za približno trećinu.

TENT kompleks nastavlja rad zahvaljujući rashladnoj vodi iz Save, ali niži kvalitet lignita—odnosno niža toplotna vrednost domaćeg goriva—i dalje predstavlja izazov.

Povećan uvoz uglja, dok potrošnja raste prema zimskim maksimumima

Srbija je povećala uvoz kvalitetnijeg uglja. Zalihe na deponijama iznose približno 1,82 miliona tona, dok Vlada Srbije planira da se rezerve povećaju iznad 2 miliona tona pre početka zimske sezone.

Istovremeno, potrošnja električne energije porasla je na 100–105 GWh dnevno, približavajući se nivou od 110–115 GWh zabeleženom tokom zimskih maksimuma. Kombinacija veće potrošnje usled visokih temperatura, slabe hidroproizvodnje i ograničene fleksibilnosti termoelektrana povećava zavisnost Srbije od uvoza električne energije i izlaže sistem visokim cenama na večernjem tržištu.