Tokom 39. nedelje 2024. godine, tržište električne energije u jugoistočnoj Evropi beleži značajne promene sa naglaskom na pad cena i smanjenje potražnje.

Cenovni trendovi u regionu

U ovoj sedmici, cena električne energije na tržištu jugoistočne Evrope nastavila je svoj silazni trend, uz opšte smanjenje prosečnih cena gasa i dozvola za emisiju ugljen-dioksida. Hrvatska i Mađarska zabeležile su najveće procentualne padove od -24,02% odnosno -22,75%. Rumunija i Bugarska takođe su imale značajne redukcije sa padovima od -21,71% i -21,16%.

S druge strane, Turska se izdvaja kao jedina zemlja koja nije pratila ovaj trend pada cena.

Dinamika proizvodnje energenata

Proizvodnja iz obnovljivih izvora u ovom periodu bila je pod pritiskom snižavanjem output-a koji raspolaže vetroelektrana koje su izgubile 14.7%, dok je solarna energija ipak zabeležila porast od 11.9%. Ukupna proizvodnja iz obnovljivih izvora pala je na 2.313 GWh.

Osim toga, hidroenergija beleži rast od **8.11%** zahvaljujući povećanju generacije u Turskoj i Italiji usled povoljnih vremenskih prilika.

Potezi prema održivoj energetskoj tranziciji

Na polju termalne proizvodnje došlo je do opadanja o **-4.66%**, što uključuje pad kod elektrane pokretanih ugljem za **-4.04%** a gasnih postrojenja za **-5.21%** ukupno dostižući cifru od **7,152 GWh** tokom ove nedelje.

Ovi rezultati ukazuju na složenost prelaska ka održivijem energetskom sistemu kada istovremeno manjak ulaganja može dovesti do neophodnosti korišćenja tradicionalnijih izvora energije poput fosilnih goriva.

Smanjena potražnja električne energije

Potražnja za elektičnom energijom takođe je pala; ukupni zahtevi su pali za **1.82%**, dostigavši nivo od *14,.806 GWh*. Iako se Turska suočila s najvećim oscilacijama (-4.,91%), Rumunija bilježi blagi porast potražne (+3..14%).

Hrvatska i Srbija zabeležili su manje smanjenje po stopama između (-1%) pa sve do (-0..15%).

• Türkiye: najniža prosečna cena – €63.63/MWh
• Croatia: prosjek – €68.56MWh
• I Italy: najskuplji troškovi +109,57MWh (pad = -1.

Kretanje trgovine strujom kroz granice

Prema poslednjim informacijama o međugradskoj trgovini strujom primetno otvaranje novih pravaca relevantnog izvoza dolazi uz neto pad importovanog kapaciteta—uključujući čitav niz razlika među državama:

– Najveća procentski izražen neto promena prikazana (58%) prestavlja Hrvatsku
– Srpsko stanje pokazuje rast neto stickova prometa

Zato ostaje da se prati kako će ova kretanja uticati na buduće strateške odluke unutar sektora energetike regije Jugoistočne Evrope te njihov dalji razvoj prema ekološki održivijoj strategiji.