Evropski energetski sektor beleži oscilacije cena struje

U prvim danima avgusta, tržišta električne energije u Evropi zabeležila su značajne promene. Dok su većina tržišta beležila pad cena, izuzetci poput italijanskog IPEX-a i iberijskih MIBEL-ovih tržišta pokazali su oštar rast. Ove razlike ukazuju na kompleksnost situacije sa energentima u regionu.

Cene električne energije: Generalni trendovi

Prema podacima analitičke kuće AleaSoft Energy Forecasting, prosečne cene električne energije tokom prvog avgustovskog vikenda bile su ispod €70/MWh na većini evropskih tržišta. Italija se istakla kao jedina zemlja koja je premašila ovu granicu sa prosečnom cenom od €107.94/MWh. Sa druge strane, nordijsko tržište nije samo imalo najnižu cenu nego je i bilo fenomenalno nisko po svim parametrima s prosek od €7.12/MWh.

Dnevne fluktuacije i uticaj vetroenergije

Pojedinačni dani takođe pokazuju jasne tendencije; posebno je 5. avgust bio dan kada su cene ostale ispod €40/MWh, zahvaljujući visokim proizvodnim kapacitetima vetroenergije. Nordijski sektor postavio je rekord za najniži dnevni prosek te nedelje – svega €0.92/MWh. Nasuprot tome, Italija nije mogla da pobegne od visoke potražnje sa dnevnim prosekom koji nikada nije pao ispod €100/mWh.

Iznosi satnih cena i njihova varijabilnost

Kada govorimo o satnim cenama, one su često bile negativne širom Evrope osim u Italiji gde to nije bio slučaj. Na primer, 10. avgusta zabeleženi su sati kada su nemačka, belgijska i holandska tržišta ostvarila cene niže od €60/MWh . Belgija se izdvojila postigavši minimalnu cenu tog dana od €69.63/MWh , dok Holandija ima svoju najnižiu cenu otkako počela evidencija.

Snažni porasti u pojedinim regijama

Naredna analiza otkriva da ceđenje resursa dovodi do jačanja potreba za različitim vrstama energenata kako bi se zadovoljili potražnja nisu svi delovi kontinenta uključeni u opšti trend smanjenja troškova.

Zanimljivo je primetiti da Iberijska poluostrva nisu pratila ovaj generalizovani pad; Portugal i Španija beleže porast cena čak do59% . Takvi skokovi mogu biti rezultat viših troškova opskrbe ili specifičnih klimatskih uslova regionalnog karaktera.