SEE tržišta električne energije i gasa: praznična potražnja, solarni rast i jeftiniji gas oborili cene u 15. nedelji

Cene električne energije širom jugoistočne Evrope (SEE) značajno su pale u 15. nedelji 2026. godine, pod pritiskom sezonskog pada potražnje tokom pravoslavnog Uskrsa, rasta proizvodnje iz solarnih izvora i nižih cena prirodnog gasa. Nedelja od 06. do 12. aprila donela je usklađen bearish sentiment na većini evropskih tržišta električne energije, što se odrazilo na day-ahead kote i na širu dinamiku ponude i potrošnje.

Day-ahead cene: dvocifrene korekcije u regionu

Day-ahead cene električne energije u SEE zabeležile su dvocifrene padove, čime su poništeni zategnuti uslovi iz prethodne nedelje. Najveće korekcije zabeležene su u Bugarskoj (-24,6%), Grčkoj (-23,5%) i Rumuniji (-22,8%), zatim u Hrvatskoj (-20,3%), Srbiji (-19,3%) i Mađarskoj (-18,6%). Turska je odstupila od regionalnog trenda i zabeležila rast od 28,9%, što ukazuje na lokalne odnose ponude i potrošnje.

Uprkos široko rasprostranjenim padovima, cenovni nivoi ostali su strukturno visoki na pojedinim tržištima. Italija je zadržala status najskupljeg tržišta u južnoj Evropi sa prosekom od 119,89 €/MWh; slede Mađarska (92,19 €/MWh) i Srbija (91,35 €/MWh). Cene u Rumuniji (88,01 €/MWh), Bugarskoj (86,02 €/MWh), Hrvatskoj (85,09 €/MWh) i Grčkoj (84,69 €/MWh) ostale su ispod granice od 100 €/MWh, dok je Turska imala najnižu cenu od 24,89 €/MWh.

Potražnja oslabila zbog praznika

Regionalna potražnja za električnom energijom značajno je pala tokom nedelje—za 6,77% na nedeljnom nivou—pre svega zbog smanjene industrijske i komercijalne potrošnje tokom praznika pravoslavnog Uskrsa. Grčka je zabeležila pad od 13,9%, Srbija 12,9%, Bugarska 12,6%, a Hrvatska 17,0%, dok su veće ekonomije poput Italije i Rumunije zabeležile padove od 9,5% odnosno 9,3%. Sezonsko usporavanje tako je dodatno pojačalo silazni pritisak na veleprodajne cene.

Ponuda: solarni rast preusmerio strukturu proizvodnje

Na strani ponude obnovljivi izvori energije (RES) imali su ključnu ulogu u promeni proizvodne strukture. Ukupna proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora pala je za 6,6%, ali se unutar sektora dogodila izražena redistribucija: proizvodnja iz vetra smanjena je za 39,8%, naročito u Grčkoj i Italiji, dok je solarna proizvodnja porasla za 41,8%. Rast solara pripisan je boljoj insolaciji i dužem dnevnom svetlu.

Najveći skok solara zabeležen je u Turskoj, Grčkoj, Mađarskoj i Italiji—znak da se sezonski prelazi ka letnjem režimu proizvodnje. Hidroenergija je dodatno podržala sistem rastom od 4,8% na nedeljnom nivou: Grčka i Italija predvodile su oporavak uz stabilnu baznu proizvodnju u Rumuniji. Hrvatska je zabeležila snažan oporavak sa niske osnove, dok je Srbija imala značajan pad hidro proizvodnje.

Termo proizvodnja opala uz nižu potražnju

Termo proizvodnja opala je usled slabije potražnje i veće dostupnosti obnovljivih izvora. Ukupna termo proizvodnja u SEE pala je za 8,3%, pri čemu je gasna proizvodnja smanjena za 12,0%, a ugalj i lignit za 3,9%. Padovi su zabeleženi u Grčkoj, Rumuniji, Mađarskoj te šire—navedeni su takođe Italija i Srbija kao tržišta sa značajnim korekcijama.

Turska se ponovo izdvojila: povećala je termo proizvodnju prvenstveno iz gasa. Ta razlika dodatno objašnjava zašto se turske day-ahead cene nisu kretale zajedno sa ostatkom regiona.

Tokovi električne energije oslabili; gas pritisnuo troškove

Prekogranični tokovi električne energije oslabili su tokom nedelje sa padom od 8,3%. Bugarska je značajno povećala izvoz; Rumunija prešla iz marginalnog u neto izvoznika zahvaljujući boljoj domaćoj proizvodnji. Italija ostaje najveći strukturni uvoznik u regionu, dok Srbija ima gotovo uravnotežen bilans—što sugeriše normalizaciju regionalnih tokova nakon prethodnog perioda.

Kretanja na tržištu goriva pojačala su bearish sentiment: TTF prirodni gas na berzi u Holandiji iznosio je u proseku 47,68 €/MWh (pad od 6,2% na nedeljnom nivou). Cene su dostigle maksimum od 53,25 €/MWh početkom nedelje pre nego što su pale na 43,64 €/MWh krajem perioda posmatranja—u pozadini slabe potražnje i relativno stabilne ponude.

Niže cene gasa direktno smanjuju troškove proizvodnje električne energije i doprinose padu cena u SEE regionu. Istovremeno gasni fundamenti ostaju mešoviti: LNG uvoz u Grčku blago je smanjen dok je Italija zabeležila rast; Hrvatska ima manji pad. Evropa ulazi u sezonu ubrizgavanja gasa u skladišta uprkos tome što su zalihe još ispod istorijskog proseka—faktor koji održava strukturnu neizvesnost.

Trgovinska aktivnost dominira velikim berzama; očekuje se povratak volatilnosti

Trgovinska aktivnost pokazuje dominaciju velikih evropskih berzi: Italija predvodi sa oko 19.690 GWh; zatim slede Grčka (3.130 GWh), Bugarska (2.499 GWh), Mađarska (2.280 GWh), Rumunija (1.150 GWh), Hrvatska (890 GWh), dok Srbija beleži 120 GWh.

U narednom periodu rani indikatori ukazuju na oporavak cena nakon prazničnog perioda: day-ahead cene porasle su početkom naredne nedelje iznad 125 €/MWh na više SEE tržišta. To signalizira ponovno zatezanje uslova trgovanja i nastavak volatilnosti.

Sveukupno gledano،15. nedelja predstavlja privremenu korekciju koju pokreću sezonska potražnja slabijeg intenziteta tokom Uskrsa، snažan solarni doprinos ponudi i pad cena goriva. Iako kratkoročni izgledi zavise od vremenskih uslova، kretanja cena gasa i geopolitičkih rizika ostaju ključni faktori—uz činjenicu da SEE region nastavlja da bude tesno povezan sa širim evropskim energetskim tržištima.