Solarna kanibalizacija preoblikuje tržište električne energije jugoistočne Evrope

Jugoistočna Evropa ulazi u novu strukturnu fazu energetskog tržišta u kojoj solarna energija sve manje deluje samo kao sredstvo za smanjenje emisija, a sve više kao faktor koji preoblikuje formiranje cena, prekogranične tokove trgovine i ekonomiku rada termoelektrana. Dvadeset prva nedelja 2026. godine pokazala je rani, ali jasan obrazac: region se kreće ka strukturi u kojoj solarna proizvodnja dobija dominantniju ulogu, slično trendovima koji su ranije postali vidljivi u Nemačkoj, Španiji i Holandiji.

Pad cena nije samo posledica „nižeg nivoa“, već mehanizma koji ga stvara

Najvažniji signal nije bila sama činjenica da su cene pale, već način na koji je do toga došlo. Na nivou regiona proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora porasla je za 2,2% u odnosu na prethodnu nedelju, pri čemu je gotovo celokupan rast rezultat snažnije solarne proizvodnje. Fotonaponske elektrane povećale su proizvodnju za 8,1%, dok je proizvodnja iz vetroelektrana smanjena za 4%.

Ta razlika je ključna jer ukazuje da se tržišna dinamika regiona sve više oslanja na solarni profil proizvodnje, a sve manje na vetroenergetski karakter. Energija vetra tradicionalno snižava bazne cene tokom većeg dela dana i na širem geografskom području. Solarni kapaciteti, međutim, stvaraju koncentrisan pritisak na cene tokom podnevnih sati—uz pad cena—dok istovremeno povećavaju volatilnost predveče i zahtevaju brže uključivanje dodatne proizvodnje u sistemu.

Veleprodajne cene padaju dok balansiranje nije „slomljeno“

Promena se vidi i na berzama električne energije širom regiona. Prosečna nedeljna cena električne energije u Srbiji pala je za 16,7%, na 81,24 €/MWh, dok su Rumunija i Mađarska zabeležile značajne cenovne korekcije.

Poseban značaj ovog kretanja leži u tome što je pad cena ostvaren uprkos relativno ograničenim uslovima za balansiranje sistema. Srbija je istovremeno zabeležila pad proizvodnje iz hidroelektrana od 41,2%, što bi prema ranijoj tržišnoj logici moglo da podstakne rast cena. Umesto toga, rast solarne proizvodnje nadjačao je negativne hidrološke faktore i smanjio potrebu za angažovanjem skupljih termoenergetskih kapaciteta.

Početak „solarne kanibalizacije“ menja profitabilnost tržišno orijentisanih projekata

Ovakav splet okolnosti označava početak fenomena poznatog kao „solarna kanibalizacija“. Ona nastaje kada velike količine električne energije iz fotonaponskih elektrana obaraju veleprodajne cene upravo u satima kada solarni kapaciteti ostvaruju najveću proizvodnju. Kako se u sistem uključuje sve više solarnih elektrana, prosečna tržišna cena koju ostvaruju solarni projekti postepeno pada ispod prosečne bazne cene električne energije, čime se umanjuje profitabilnost projekata koji zavise od tržišnih prihoda—osim ako se taj jaz ne nadoknadi skladištenjem energije, subvencijama ili dugoročnim ugovorima o otkupu.

Region je do sada uglavnom izbegavao izraženije efekte kanibalizacije jer je udio solara bio relativno nizak, a termoelektrane su još određivale graničnu cenu. Međutim, taj odnos se ubrzano menja.

Italija kao upozorenje: dnevni višak prati večernji skok

Italija predstavlja svojevrsno upozorenje za jugoistočnu Evropu. Iako je Italija ostala tržište sa najvišim cenama električne energije u regionu (116,31 €/MWh), njena unutardnevna volatilnost sve više odražava situacije prekomerne solarne proizvodnje tokom dana—nakon kojih slede nagli večernji skokovi potreba za balansiranjem sistema.

Kako se izgradnja solarnih kapaciteta ubrzava širom Balkana, slični obrasci počinju da se pojavljuju i u Grčkoj, Bugarskoj, Rumuniji i Srbiji. Sve veći rizik od viškova tokom dnevnih sati usmerava elektroenergetske sisteme ka tri strukturna ishoda: većoj cenovnoj volatilnosti, većem riziku od ograničavanja proizvodnje (curtailment) i većoj potrebi za skladištenjem energije. To direktno menja ekonomiku ulaganja u obnovljive izvore.

Baterije postaju deo osnovne projektne logike

U prethodnim godinama investitori su se oslanjali na relativno jednostavnu logiku: visoke regionalne cene uz nizak nivo penetracije obnovljivih izvora stvarali su povoljne pretpostavke za prihode od solarnih i vetroprojekata. Danas vreme proizvodnje dobija jednaku važnost kao i količina proizvedene energije.

Za samostalne tržišne solarne projekte rizik raste: bez dugoročnih ugovora o otkupu mogli bi se suočiti sa padom ostvarenih cena tokom perioda intenzivnog sunčevog zračenja. Taj problem posebno dolazi do izražaja u prolećnim i jesenjim prelaznim periodima kada je potrošnja relativno umerena, a solarna proizvodnja već značajna.

Zbog toga baterijski sistemi za skladištenje energije (BESS) prelaze iz poželjne optimizacione infrastrukture u ključni element projektne ekonomike. Razlika između niskih dnevnih i viših večernjih cena otvara mogućnosti arbitraže: sistemi mogu preuzeti jeftinu električnu energiju tokom dana i isporučiti je u večernjim satima kada gasne elektrane i fleksibilni termoenergetski kapaciteti ponovo postaju granični proizvođači.

Investicioni fokus pomera se sa novih kapaciteta ka fleksibilnosti

Tranzicija bi mogla da promeni investicione prioritete širom jugoistočne Evrope. Istorijski posmatrano pažnja je bila usmerena na izgradnju novih proizvodnih kapaciteta; naredni ciklus sve više će biti fokusiran na infrastrukturu fleksibilnosti: baterijsko skladištenje energije, gasne elektrane sa brzim odzivom, digitalne sisteme za balansiranje, pomoćne sistemske usluge, prekogranične interkonekcije te napredna rešenja za prognoziranje proizvodnje i potrošnje.

Dodatnu potvrdu daje širi regionalni podatkovni kontekst: proizvodnja iz termoelektrana smanjena je za 5%, dok je proizvodnja iz gasnih elektrana opala za 6,6%. Mađarska beleži posebno izražen pad termoenergetske proizvodnje od 35,8%.

Termoelektrane ostaju potrebne—ali menjaju svoju funkciju

Smanjenje iskorišćenosti ne znači nestanak termoelektrana iz sistema; naprotiv, njihova operativna uloga se menja. Umesto tradicionalnog baznog oslonca, one postepeno postaju kapaciteti za balansiranje—odnosno pokrivanje naglih promena proizvodnje iz obnovljivih izvora.

To istovremeno stvara ekonomske izazove posebno tamo gde konvencionalna baza još počiva na uglju: Srbija, Rumunija i deo Zapadnog Balkana oslanjaju se na lignit kao ključni stub stabilnosti mreže. Rast solara smanjuje iskorišćenost termoelektrana tokom dnevnih sati dok zadržava njihovu važnost predveče; posledica može biti pad ekonomske efikasnosti konvencionalnih jedinica uprkos njihovoj neophodnosti za pouzdan rad mreže.

Zbog takvih okolnosti mogle bi biti potrebnije šire reforme tržišnog dizajna elektroenergetskih sistema jugoistočne Evrope—uključujući kapacitetske mehanizme, strateške rezerve, sisteme naknade za fleksibilnost i reforme tržišta balansiranja.

Pomeranje prekograničnih tokova i rast značaja industrijskih PPA ugovora

I obrasci prekogranične trgovine dobijaju novu dimenziju. Regionalni neto uvoz električne energije smanjen je za 34,6% tokom 21. nedelje; Bugarska je pritom prešla iz statusa neto uvoznika u poziciju marginalnog izvoznika. To sugeriše da region postaje manje zavisan od uvoza tokom perioda intenzivne solarne proizvodnje—umesto toga ulazi u fazu cikličnih viškova po satima i godišnjim dobima.

Za operatore prenosnih sistema to znači drugačiji infrastrukturni prioritet: umesto obezbeđivanja dovoljnog kapaciteta za import naglasak ide ka upravljanju zagušenjima mreže, balansiranju promenljivih tokova obnovljivih izvora i očuvanju stabilnosti sistema pri naglim promenama solarnog profila.

Kroz to jača strateški značaj interkonekcija i regionalne saradnje na polju balansiranja sistema. Istovremeno raste dugoročna vrednost industrijskih PPA ugovora povezanih sa usklađenošću sa CBAM mehanizmom: kako volatilnost veleprodajnog tržišta raste a efekti solarne kanibalizacije umanjuju prihode tržišno orijentisanih projekata, investitori se sve više oslanjaju na stabilnije dugoročne ugovorene novčane tokove; izvoznici ka EU imaju dodatnu motivaciju da obezbede dokazive lance snabdevanja niskougljeničnom električnom energijom kako bi očuvali konkurentnost pod CBAM-om.

Dve brzine evropskog energetskog troška: struja pod pritiskom kratkoročno, gas podržava dekarbonizaciju dugoročno

Dodatni faktor dolazi sa šireg evropskog tržišta prirodnog gasa: cena gasa na referentnom čvorištu TTF ostala je blizu 50 €/MWh. Time visoki troškovi gasa dugoročno podržavaju konkurentnost obnovljivih izvora uprkos privremenom padu cena električne energije izazvanom solarnim viškom.

Zbog toga jugoistočna Evropa dobija „tržište sa dve brzine“: obnovljivi izvori sve češće obaraju kratkoročne veleprodajne cene struje tokom dana; istovremeno visoke cene gasa podstiču dugoročnu elektrifikaciju privrede i dekarbonizaciju industrije.

Zato dvadeset prva nedelja 2026 nije prolazna slabost

Dvadeset prva nedelja 2026. godine zato deluje kao više od trenutnog tržišnog poremećaja: ona pokazuje kako jugoistočna Evropa postupno prelazi iz tradicionalnog termoenergetskog modela ka strukturi kojom dominiraju obnovljivi izvori—pri čemu će vrednost budućih investicija sve više zavisiti od fleksibilnosti sistema, skladištenja energije i industrijske potražnje za niskougljeničnom električnom energijom.