Jugoistočna Evropa sve više uvozi struju: prekogranični tokovi jačaju ulogu interkonekcija u formiranju cena

Prekogranična trgovina električnom energijom dobila je još veći značaj u jugoistočnoj Evropi tokom 23. nedelje, jer su rast potrošnje i slabija proizvodnja iz promenljivih obnovljivih izvora primorali tržišta da se više oslone na regionalno balansiranje sistema. Ukupan neto uvoz porastao je za 9,1% na nedeljnom nivou, dostigavši 1,22 TWh, čime se potvrđuje da interkonekcije ostaju ključne za stabilnost elektroenergetskog sistema i formiranje cena.

Potrošnja raste, OIE posustaje: zašto raste potreba za uvozom

Rast neto uvoza zabeležen je u sedmici tokom koje je regionalna potrošnja električne energije porasla za 8,2% na 15,15 TWh. Istovremeno, proizvodnja iz promenljivih obnovljivih izvora opala je za 8,9%, što je povećalo potrebe za balansiranjem sistema. Iako su hidroelektrane i termoelektrane povećale proizvodnju, taj rast nije bio ravnomerno raspoređen među državama—pa su prekogranični tokovi postali mehanizam prilagođavanja.

Razlike među zemljama: Mađarska najveći skok zavisnosti od uvoza

Mađarska je zabeležila najveći rast među glavnim uvoznim tržištima: njen neto uvoz povećan je za 64,7%, na 179,75 GWh. Taj podatak dobija dodatnu težinu jer je Mađarska istovremeno bila jedno od skupljih tržišta u regionu—prosečna nedeljna cena na tržištu za naredni dan iznosila je 103,15 €/MWh. Iako je prosečna cena električne energije pala za 2,0% u odnosu na prethodnu nedelju, veća zavisnost od uvoza ukazuje da je Mađarskoj bila potrebna dodatna energija iz susednih sistema kako bi održala ravnotežu između proizvodnje i potrošnje.

Rumunija je povećala neto uvoz za 34,0%, dok je Hrvatska zabeležila rast od 18,5%. U obe države slabija proizvodnja iz obnovljivih izvora doprinela je većim potrebama za energijom sa strane. Posebno se ističe da je Hrvatska imala značajan pad proizvodnje iz vetroelektrana uprkos snažnijoj hidroproizvodnji—primer kako promene unutar strukture OIE mogu brzo preokrenuti neto poziciju zemlje.

Italija i dalje nosi cenovnu premiju uprkos manjem uvozu

Italija je ostala najveći neto uvoznik električne energije u regionu sa ukupnim neto uvozom od 950,91 GWh, ali uz smanjenje od 14,1% u odnosu na prethodnu nedelju. Smanjena potreba za uvozom sugeriše bolju raspoloživost domaćih kapaciteta—podržanu promenama u proizvodnoj strukturi i nešto nižom potrošnjom. Ipak, Italija je zadržala najvišu prosečnu cenu električne energije u regionu od 128,09 €/MWh, što pokazuje da ni manja zavisnost od uvoza nije uklonila strukturnu cenovnu premiju.

Izvoznici utiču na susede: Grčka i Turska ostaju van deficita

Grčka je ostala neto izvoznik sa izvozom od 169,69 GWh, iako joj se izvoz smanjio za 29,5%. Njena prosečna cena od 89,25 €/MWh bila je niža od cena na većini tržišta jugoistočne Evrope. Manji grčki izvoz mogao bi umanjiti pritisak na snižavanje cena kod suseda i doprineti izraženijoj fragmentaciji regionalnog tržišta.

Turska je takođe ostala neto izvoznik, ali su njeni izvozni viškovi smanjeni za 13,6%. Takav razvoj bio je očekivan zbog snažnog rasta domaće potrošnje od 31,0%. Ipak, Turska je uspela da zadrži status izvoznika zahvaljujući jačoj proizvodnji iz hidroelektrana te velikom rastu proizvodnje iz termoelektrana i povećanoj proizvodnji iz solarnih elektrana.

Kroz koridore Balkana: jedinstveno balansno područje bez jedinstvene cene

Mapa tokova električne energije prikazuje koliko su sistemi jugoistočne Evrope međusobno povezani. Električna energija kretala se balkanskim koridorom kroz Mađarsku, Rumuniju, Srbiju, Bugarsku, Grčku i Hrvatsku—uz povezivanje sa susednim tržištima centralne Evrope. To pokazuje da formiranje cena više nije isključivo domaće pitanje: značajno utiču raspoloživi kapaciteti interkonekcija, planirane prekogranične razmene kao i cenovne razlike između susednih tržišta.

Za trgovce električnom energijom podaci o tokovima nose jasne implikacije. Tržišta koja zavise od uvoza—poput Italije, Mađarske, Rumunije i Hrvatske—ostaju izložena regionalnim nestašicama i ograničenjima interkonekcija. Izvoznici poput Grčke i Turske mogu uticati na cene kod suseda samo kada raspolažu dovoljnim viškovima energije i kada mrežna infrastruktura omogućava odgovarajuće tokove. Takođe se naglašava da promene u proizvodnji hidroenergije i obnovljivih izvora mogu brzo prebaciti pojedine zemlje iz jedne pozicije bilansa u drugu.

Veza sa gasnim tržištem: rast troškova može pojačati vrednost izvoza

Prekogranični tokovi imaju i širi kontekst kroz rizike na tržištu prirodnog gasa. Ako cene gasa nastave da rastu i proizvodnja iz gasnih elektrana postane skuplja, države koje raspolažu viškovima hidroenergije (kao i lignitom ili obnovljivim izvorima) mogle bi ostvariti dodatnu izvozni vrednost. Nasuprot tome, sistemi koji zavise od uvoza mogli bi se suočiti s većim troškovima tokom večernjih vršnih opterećenja i perioda slabije proizvodnje iz obnovljivih izvora—zbog čega će značaj interkonekcija rasti kako letnja potrošnja bude jačala.

Podaci za 23. nedelju pokazuju da jugoistočna Evropa još nije jedinstvena cenovna zona, ali sve više funkcioniše kao jedinstveno područje za balansiranje elektroenergetskog sistema. Lokalne cene se i dalje razlikuju među državama; međutim upravo prekogranični tokovi određuju koliko te razlike mogu biti iskorišćene kroz trgovinu i arbitražu. Rast neto uvoza do 1,22 TWh potvrđuje da zavisnost regiona od prekogranične razmene postaje sve izraženija usred rasta potrošnje, nestabilnosti proizvodnje iz obnovljivih izvora i rizika povezanih s cenama goriva.