Hrvatska otvara program subvencija za domaćinstva: 38 miliona evra i po prvi put podrška za baterijsko skladištenje

Hrvatska je u utorak otvorila prijave za program čiste energije za domaćinstva vredan 38 miliona evra, a ključna novina je da se podrška po prvi put proširuje i na baterijske sisteme. Program je osmišljen da deo proizvodnje sa krovnih solarnih elektrana preusmeri u sve opterećenije večernje periode potrošnje električne energije, u trenutku kada se struktura potrošnje menja zbog rasta distribuiranih solarnih kapaciteta.

Šta obuhvata program i ko može dobiti subvencije

Program obuhvata krovne fotonaponske sisteme, toplotne pumpe i baterijske sisteme za skladištenje električne energije. Standardna domaćinstva mogu dobiti subvencije koje pokrivaju do 50% prihvatljivih troškova, dok podrška može dostići 70% za domaćinstva koja se smatraju ugroženim energetskim siromaštvom.

Maksimalni iznos subvencije iznosi 17.850 evra za standardne korisnike, odnosno 24.990 evra za domaćinstva koja ispunjavaju uslove u kategoriji energetskog siromaštva.

Zašto se uvodi baterijsko skladištenje

Uključivanje baterija je posebno važno jer se profil potrošnje električne energije u Hrvatskoj menja sa rastom distribuiranih solarnih kapaciteta. U avgustu je zabeležen novi letnji rekord potrošnje od oko 3.400,5 MWh u 21 čas, nakon što je većina solarne proizvodnje već prestala. Taj nivo bio je viši i od prethodnog letnjeg rekorda i od najnovijeg zimskog maksimuma.

Solarne instalacije mogu smanjiti potrošnju domaćinstava i rasteretiti sistem tokom dana, ali bez skladištenja pružaju ograničenu podršku tokom večernjeg vrha potrošnje. Baterijski sistemi postavljeni iza brojila omogućavaju domaćinstvima da sačuvaju deo dnevne solarne proizvodnje i iskoriste je nakon zalaska sunca.

Ako bi se ovakvi sistemi primenili u dovoljnom broju, mogli bi da smanje opterećenje koje mreža beleži između 20 i 22 časa, kada su cene električne energije na regionalnim tržištima često najviše.

Pomak politike ka upravljanju potrošnjom

Program predstavlja dalji korak politike u odnosu na prvu fazu podrške krovnoj solarnoj energiji: samo subvencionisanje fotonaponskih instalacija može ubrzati dnevnu proizvodnju električne energije, ali istovremeno povećati razliku između perioda intenzivne solarne proizvodnje i večernje potrošnje. Kombinovanje solarnih elektrana sa baterijskim skladištenjem trebalo bi da omogući kontrolisaniji profil proizvodnje i potrošnje.

U širem smislu, program bi mogao da pripremi domaćinstva za tarife koje veću vrednost pridaju vremenu korišćenja električne energije. Tarife zasnovane na vremenu potrošnje ili dinamičko određivanje cena mogu poboljšati ekonomsku opravdanost baterija jer korisnicima omogućavaju da izbegnu korišćenje električne energije u periodima visokih cena.

Uticaj na mrežu i ograničenja zavisno od načina korišćenja

Sa stanovišta elektroenergetske mreže, distribuirano skladištenje može smanjiti vršnu potrošnju i potencijalno odložiti potrebu za određenim ulaganjima u proširenje mrežne infrastrukture. Ipak, koristi zavise od toga kako se baterije koriste: sistemi optimizovani isključivo radi povećanja sopstvene potrošnje solarne energije mogu imati manju vrednost za elektroenergetski sistem nego baterije koje mogu da reaguju na šire tržišne signale.

Paralelno s programom za domaćinstva, Hrvatska razvija i veće projekte skladištenja energije, uključujući rešenja koja kombinuju skladištenje sa obnovljivim izvorima energije. U tom kontekstu, ovaj program dodaje distribuirani sloj energetskoj tranziciji.

Iako sam po sebi nije dovoljno velik da promeni strukturu hrvatskog elektroenergetskog sistema — s obzirom na to da iznos programa iznosi 38 miliona evra — on predstavlja značajnu promenu pristupa energetskoj politici: kako instalirani solarni kapaciteti rastu, državna podrška se postepeno pomera sa jednostavnog subvencionisanja proizvodnje ka podršci potrošačima da obnovljivu električnu energiju prebace u periode kada je sistemu najpotrebnije.