Pristup elektroenergetskoj mreži postaje ključna prednost investicija u obnovljive izvore u Jugoistočnoj Evropi

Kako se kapaciteti obnovljivih izvora energije šire širom Jugoistočne Evrope, investiciona logika se menja: umesto da presudno odlučuje cena solarnih panela i baterija, sve veći značaj dobija pitanje da li elektroenergetski sistem fizički može da primi novu proizvodnju. U praksi, pristup prenosnoj mreži sve češće postaje razvojna imovina koja može da nadmaši vrednost opreme — čak i pre početka izgradnje.

Crna Gora kao primer: ugovor o priključenju uklanja ključnu neizvesnost

Crna Gora je nedavno pokazala kako izgleda ovaj pomak. Operator prenosnog sistema CGES potpisao je ugovor o priključenju sa kompanijom Nu Energy za planirani solarni projekat Velestovo u blizini Cetinja. Projekat predviđa do 60 MWp solarnih kapaciteta uz baterijski sistem od 50 MW/100 MWh, a ukupna vrednost investicije procenjuje se na oko 50 miliona evra.

Ipak, sam ugovor o priključenju ne znači da su razvoj projekta i finansiranje završeni. Njegov značaj je u tome što uklanja jednu od najvažnijih neizvesnosti za nove projekte: da li postoji mogućnost da mreža prihvati njihovu proizvodnju.

Srbija uvodi duže čekanje za studije priključenja, stvarajući tržište „dve brzine“

Širom regiona, to pitanje postaje sve složenije. Srbija je u maju promenila propise tako da se studije priključenja za veliki broj novih projekata varijabilnih obnovljivih izvora energije koji se već nalaze u redu čekanja neće obrađivati u periodu od 1. septembra do 31. decembra 2029. godine. Time je zamenjen prethodni rok koji je predviđao obradu tokom 2026. godine.

Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije saopštilo je da ova promena praktično zaustavlja početnu fazu razvoja obuhvaćenih projekata, jer je studija priključenja neophodan korak ka priključenju na mrežu. Projekti koji već imaju napredna prava na priključenje ili pripadaju kategorijama na koje se primenjuju drugačija pravila zauzimaju povoljniju poziciju.

Zbog toga nastaje tržište sa dve brzine: investitor može posedovati zemljište, podatke o merenju vetra, studije uticaja na životnu sredinu, dobavljače turbina i potencijalne finansijere, ali projekat i dalje može biti komercijalno neupotrebljiv ako ne postoji pouzdan pravac priključenja na mrežu. Nasuprot tome, projekat sa obezbeđenim pristupom prenosnoj mreži može postati vredniji čak i pre početka izgradnje.

Slovenija ide putem ulaganja: finansiranje umesto ograničenja

Druge zemlje odgovaraju izazovu kroz investicije, a ne kroz ograničavanje razvoja. Slovenija je u avgustu povećala sredstva dostupna kroz program Modernizacionog fonda za projekte prenosa i distribucije na oko 58,66 miliona evra. Dodatno, kroz poseban program do 69 miliona evra stavljeno je na raspolaganje za ulaganja u pametne mreže do 2030. godine.

Cilj ovih mera je, između ostalog, povećanje sposobnosti mreže da integriše proizvodnju iz obnovljivih izvora, sisteme za skladištenje energije, električna vozila i druga nova opterećenja.

Zašto infrastruktura kasni: građevinski ciklusi i dalje usporavaju integraciju

Širi trend odražava neusklađenost građevinskih ciklusa. Solarne elektrane mogu se razviti i izgraditi relativno brzo kada su obezbeđeni dozvole i zemljište, dok baterijski sistemi mogu biti postavljeni još brže. Međutim, velike transformatorske stanice i visokonaponski dalekovodi mogu zahtevati više godina zbog studija sistema, planskih i drugih dozvola, rešavanja imovinskih odnosa, procedura zaštite životne sredine i složenih građevinskih radova.

Zbog toga razvoj obnovljivih izvora može preteći infrastrukturu potrebnu za njihovo priključenje. Skladištenje energije delimično menja tu jednačinu — baterijski sistem može smanjiti vršna opterećenja pri plasmanu električne energije u mrežu, obezbediti balansiranje i prebaciti proizvodnju iz obnovljivih izvora u sate kada ona ima veću vrednost. To može povećati sistemsku vrednost projekta i u određenim regulatornim modelima olakšati njegovo priključenje.

Ipak, baterijski sistem i dalje zahteva priključak koji mora omogućiti preuzimanje i predaju električne energije.

Promena investicione hijerarhije utiče na finansiranje i akvizicije

Kako raste značaj pristupa mreži, menja se i investiciona hijerarhija. Pre pet godina fokus investitora bio je prvenstveno na kvalitetnim lokacijama sa dobrim potencijalom vetra ili sunca, zemljištu i povoljnim cenama opreme. Danas se sve više nadmeću za pozicije na mreži, kapacitete za balansiranje i pouzdane datume puštanja pod napon.

To ima posledice po finansiranje i akvizicije: banke će verovatno posvećivati sve veću pažnju stepenu realizacije ugovora o priključenju pre nego što odobre kapital. Investitori koji kupuju portfolije projekata biće skloniji da jasnije razdvoje nominalne megavate u razvoju od megavata sa obezbeđenim pravima na priključenje.

Ova razlika mogla bi posebno doći do izražaja u Srbiji, gde bi odlaganje do kraja 2029. godine moglo ostaviti projekte koji već imaju napredne pozicije na mreži sa premijom zbog ograničene dostupnosti priključnih kapaciteta.

Zaključak: Velestovo pokazuje suprotnost između nabavke opreme i dostupnosti priključka

Projekat Velestovo ilustruje suprotnu stranu istog tržišta: solarni paneli i baterije mogu se nabaviti na konkurentnom međunarodnom tržištu opreme, dok njegov priključak na visokonaponski sistem Crne Gore nije predmet iste vrste „globalne“ dostupnosti. Kako se kapaciteti obnovljivih izvora nastavljaju širiti širom Jugoistočne Evrope, ta razlika pretvara pristup elektroenergetskoj mreži u jednu od najvrednijih energetskih imovina u regionu.