Jugoistočna Evropa: od gotovo 200 evra/MWh do negativnih cena tokom solarnog pika, uz rast večernjih cena

Jugoistočna Evropa je tokom jedne nedelje prikazala ekstremnu promenu strukture cena električne energije: od gotovo 200 evra/MWh sredinom nedelje do nultih i negativnih cena tokom solarnog pika, dok su večernji sati ostali skupi — iznad 225 evra/MWh. Takav raspon ukazuje da je tržišna napetost sve manje pitanje ukupne proizvodnje, a sve više posledica ograničenja u fleksibilnosti i prenosnim kapacitetima.

Srpsko tržište SEEPEX: nagli pad nakon vrhunca

Srpsko tržište SEEPEX posebno je ilustrativno za preokret. Cena je porasla na 184,92 evra/MWh 3. septembra, da bi zatim pala na 60,19 evra/MWh 6. septembra. Prema opisu kretanja, snažnija proizvodnja iz obnovljivih izvora i niža vikend potrošnja zamenile su nestašicu koja je ranije bila povezana sa ograničenom nuklearnom proizvodnjom, što je dovelo do viška ponude tokom dana.

Mađarska i Rumunija ostale zategnutije

Za razliku od Srbije, Mađarska i Rumunija su zadržale znatno zategnutiji profil cena. Tokom vrhunca sredinom nedelje cene su bile blizu 197 evra/MWh, dok su večernje cene prelazile 275 evra/MWh. To sugeriše da povećanje proizvodnje iz obnovljivih izvora nije uklonilo nestašicu nakon zalaska sunca.

Zašto je nedelja bila “test” fleksibilnosti

Nedelja od 31. avgusta do 6. septembra izdvojena je kao jedan od najjasnijih primera promenljive strukture tržišta u regionu. U prvoj polovini nedelje tržišta centralne i Jugoistočne Evrope zategli su ograničenja u proizvodnji iz stabilnih izvora, ispadi nuklearnih elektrana i veća potrošnja tokom radnih dana. Kada je proizvodnja iz obnovljivih izvora porasla, a vikend potrošnja pala, cene su se zatim naglo okrenule naniže.

Dnevni bazni trend na SEEPEX-u: rast pa pad za dve trećine

Bazna cena električne energije dan-unapred na SEEPEX-u porasla je sa 132,21 evra/MWh (31. avgusta) na 166,25 evra/MWh (1. septembra), zatim na 173 evra/MWh (2. septembra) i dostigla vrhunac od 184,92 evra/MWh (3. septembra). Nakon toga usledio je oštar pad: 149,76 evra/MWh (4. septembra), 114,47 evra/MWh (5. septembra) i na kraju 60,19 evra/MWh u nedelju — približno dve trećine niže u odnosu na četvrtak.

Uvoz i nuklearni prekid u Rumuniji pojačali pritisak

Kada se gleda širi region, za isporuku 3. septembra Mađarska je formirala cenu oko 196,57 evra/MWh, a Rumunija oko 196,82 evra/MWh. Bugarska, Grčka, Hrvatska i Slovenija kretale su se uglavnom u rasponu od oko 190 do 193 evra/MWh.

Nastavak gubitka nuklearne proizvodnje u Rumuniji naveden je kao važan faktor koji je podržavao rast cena. Pošto je Cernavodă van pogona, sistem se morao više oslanjati na uvoz, proizvodnju iz fosilnih goriva, hidroenergiju i obnovljive izvore — što je povećalo pritisak na susedna tržišta Mađarske i Bugarske. Uticaj se posebno osećao u večernjim satima: cena u Mađarskoj dostigla je oko 276,5 evra/MWh tokom večernjeg pika 1. septembra, dok je u Rumuniji skočila na oko 283 evra/MWh.

Geografska fragmentacija: Nemačka znatno jeftinija od centra regiona

Druga ključna karakteristika nedelje bila je šira geografska fragmentacija tržišta. Nemačka je postala znatno jeftinija od tržišta centralne Jugoistočne Evrope čak i uz povećanje tokova električne energije sa zapada ka istoku.

Za isporuku 3. septembra nemačka bazna dan-unapred cena pala je na oko 133,62 evra/MWh — pa je Mađarska bila gotovo za 63 evra/MWh skuplja. Razlika se povećala narednog dana: Nemačka oko 88,95 evra/MWh naspram Mađarske oko 179,78 evra/MWh (raspon blizu 91 evru/MWh). Održivost takve premije tumačena je pre kao posledica zagušenja prenosne mreže nego kao apsolutna nestašica električne energije.

SolarnI period srušio cene širom regiona — ali ne svuda jednako

Kako se nedelja približavala kraju raslo je prisustvo solarne proizvodnje uz nižu vikend potrošnju što je preokrenulo tržište. Mađarska, Rumunija, Slovenija i Hrvatska zabeležile su negativne cene tokom nedeljnog solarnog perioda; Bugarska i Grčka trgovale su tokom nekoliko uzastopnih dnevnih sati oko nule.

Konkretno za Mađarsku: cena je pala na oko -1,5 evra/MWh oko 13 časova pre nego što se do približno 20 časova vratila na oko 227,7 evra/MWh. Rumunija prati sličan obrazac — pad ka oko -1 evro/MWh pa povratak ka približno 228 evra/MWh u večernjim satima.

Takvo kretanje pokazalo je da višak proizveden solarnom energijom postaje sve izraženija regionalna pojava: interkonektori mogu da apsorbuju višak kada pojedinačna tržišta imaju višak električne energije, ali njihova efikasnost opada kada susedni sistemi istovremeno beleže snažnu proizvodnju iz obnovljivih izvora.

Večernji “skok” vraća vrednost fleksibilnosti

Ista sinhronizacija deluje u suprotnom smeru nakon zalaska sunca: tada više zemalja istovremeno traži energiju iz hidroresursa (uz druge izvore poput gasne i nuklearne proizvodnje), skladištenje energije i uvoz. To povećava vrednost fleksibilnih kapaciteta — dok istovremeno slabi ekonomsku opravdanost samostalnih solarnih elektrana.

U tekstu se dodatno naglašava da visoke dnevne bazne cene same po sebi mogu preceniti stvarnu vrednost fotonaponskih elektrana jer se njihova proizvodnja sve više koncentriše upravo u satima sa najnižim cenama.

Srbija ostaje “izvan jezgra” centralnog regiona

Srbija nastavlja da trguje drugačije od jezgra centralne Jugoistočne Evrope. Zemlja se sredinom nedelje nakratko približila Mađarskoj tokom perioda zatezanja tržišta, ali se diskont ponovo proširio kako se raspoloživost obnovljive proizvodnje povećavala.

SEEPEX je pao sa 184,92 evra/MWh (četvrtak) na 60,19 evra/MWh (nedelja), dok je Mađarska ostala strukturno skuplja. Volatilnost ukazuje da razlika između Srbije i Mađarske nije stabilna osnova za trgovanje već može brzo da se menja zavisno od domaće proizvodnje, uvoza prekograničnih tokova i ograničenja mreže.

Šta investitori treba da vide u ovom ciklusu

Nedelja potvrđuje dva signala koja postaju sve važnija za učesnike na tržištu: velike razlike između dnevnih i večernjih cena pogoduju baterijskim sistemima za skladištenje energije, akumulacionim hidroelektranama i upravljanju potrošnjom; dok velike geografske razlike pogoduju interkonektorima i jačanju prenosne mreže.

Istovremeno se navodi da prosečne bazne cene gube relevantnost za investitore i trgovce kada ih uporedite sa satnim razlikama u cenama: ostvarenom cenom proizvodnje i prekograničnim razlikama koje nastaju zbog dostupnosti kapaciteta.

Nedelja se završila time što je Jugoistočna Evropa unutar istog tržišnog ciklusa pokazala oba lica problema — obilje električne energije iz obnovljivih izvora tokom dana uz nedovoljnu fleksibilnost i prenosne kapacitete da bi se ta energija isporučila tamo gde ima najveću vrednost onda kada ona nastaje.