Balkanske veleprodajne cene struje se približavaju Evropi: obnovljivi izvori i baterije menjaju ponudu, ali mreže i trgovina ostaju usko grlo

Jugoistočna Evropa više nije automatski među najskupljim delovima Evrope za veleprodajnu struju. Kako novi kapaciteti iz obnovljivih izvora i baterijska skladišta počinju da menjaju strukturu ponude, cene u regionu sve više prate niži deo evropskog raspona — ali tempo integracije tržišta još uvek ne ide istom brzinom.

Gde su cene pale: Bugarska i Grčka ispod centralnoevropskog raspona

U poslednjim kretanjima, cene u Bugarskoj i Grčkoj bile su oko 185–193 evra po megavat-satu (MWh). To je ispod nivoa koji je zabeležen u većem delu Centralne Evrope, gde se raspon kretao približno 225–270 evra/MWh.

Balkanska tržišta su pritom ostala nešto skuplja od Španije i Portugala, gde su cene bile oko 178–184 evra/MWh. Nordijska tržišta su i dalje bila na najnižem delu evropskog raspona cena.

Zašto je promena vidljiva: ubrzanje vetra i sunca uz rast baterija

Promena je posebno izražena u Grčkoj i Bugarskoj. Grčka ubrzano povećava kapacitete vetroelektrana i solarnih elektrana. Bugarska, s druge strane, razvoj solarne energije kombinuje sa jednim od najbrže rastućih portfolija baterijskih sistema za skladištenje energije u Jugoistočnoj Evropi.

U praksi, skladištenje postaje ključni faktor jer proizvodnja iz obnovljivih izvora pri niskim dnevnim cenama pojačava oscilacije tokom dana. Baterije mogu da preuzmu višak solarne energije, smanje potrebu za ograničavanjem proizvodnje i vrate električnu energiju na tržište tokom večernjih perioda kada potrošnja raste — perioda u kojima gasne elektrane i uvoz često guraju cene naviše.

Ograničenja koja drže razlike: fragmentisana tržišta i nedovoljni prekogranični kapaciteti

Ipak, približavanje cena na regionalnom nivou ostaje ograničeno. Razlog nije samo brzina izgradnje novih izvora, već pre svega nedovoljni prekogranični kapaciteti i fragmentisano funkcionisanje nacionalnih tržišta. Zbog toga značajne razlike u cenama mogu opstati između susednih berzi čak i kada bi jeftinija električna energija mogla biti dostupna na drugim mestima u regionu.

Šta sledi: baterije, vetar i jače povezivanje mreža

Naredni napredak zavisiće od nekoliko paralelnih faktora: bržeg razvoja baterijskih sistema u Grčkoj, dodatnog razvoja vetroenergije u Bugarskoj, kao i većih ulaganja u obnovljive izvore i skladištenje energije širom Zapadnog Balkana. Istovremeno, snažnije povezivanje tržišta i jačanje elektroenergetske mreže trebalo bi da omoguće efikasniji protok jeftinije električne energije između država.

Jugoistočna Evropa više nije u celini među najskupljim evropskim regionima kada je reč o električnoj energiji. Međutim, održavanje tog poboljšanja neće zavisiti samo od rasta kapaciteta obnovljivih izvora — presudno će biti da li mreže, skladišta energije i prekogranična trgovina mogu da prate promene na regionalnom tržištu.