Bugarska: potrošnja raste, proizvodnja blago pada, a obnovljivi izvori šire udeo u 2026.

Bugarska ulazi u 2026. godinu sa jasnim signalom promene u bilansu struje: dok potrošnja ubrzava, ukupna proizvodnja blago popušta, pa sistem završava u poziciji neto uvoznika. Podaci bugarskog operatora prenosnog sistema ESO za period od 1. januara do 19. aprila pokazuju da se energetski miks postepeno preusmerava ka obnovljivim izvorima.

Potrošnja raste brže od proizvodnje

Ukupna proizvodnja električne energije u Bugarskoj u navedenom periodu blago je opala za 0,86% u odnosu na 2025. godinu, dostigavši 13,89 TWh. Istovremeno, potrošnja je zabeležila znatno veći rast od 5,72%, dostigavši ukupno 14,02 TWh. Takav odnos ponude i tražnje gurnuo je Bugarsku u neto uvoz električne energije tokom 2026. godine.

Neto uvoz i pad konvencionalne proizvodnje

Kao rezultat razlike između potrošnje i domaće proizvodnje, Bugarska je zabeležila neto uvoz od 137 GWh električne energije. U strukturi proizvodnje posebno se ističe pad iz baznih elektrana: ukupna proizvodnja iz termoelektrana na ugalj i nuklearnih kapaciteta smanjena je za 13,5% u odnosu na prethodnu godinu i iznosila je 9,77 TWh.

Obnovljivi izvori jačaju i na prenosnoj i na distributivnoj mreži

Suprotno padu konvencionalne proizvodnje, energija iz obnovljivih izvora (OIE) nastavlja da se širi. Proizvodnja OIE priključena na prenosnu mrežu povećana je za 8,3% i dostigla 1.037,9 GWh, što ukazuje na jaču isporuku iz velikih obnovljivih postrojenja.

Rast se vidi i na nivou distributivne mreže: OIE proizvedena kroz distributivnu infrastrukturu porasla je za 1,7% na godišnjem nivou, dostigavši 1.004,6 GWh. To sugeriše stabilan, ali postepen napredak decentralizovane proizvodnje iz obnovljivih izvora širom zemlje.

Za investitore i tržišne učesnike ovi podaci su važni jer istovremeno oslikavaju kratkoročni pritisak na bilans (kroz neto uvoz) i srednjoročnu promenu energetskog miksa ka obnovljivim izvorima—uz pad oslanjanja na bazne konvencionalne kapacitete.