Crna Gora i Srbija prednjače u rastu cena električne energije dok se tržišta Jugoistočne Evrope vraćaju u režim veće potražnje

Tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi ubrzala su tempo čim je vikend režim potražnje zamenjen radnim danima, a posledica je bio oštar rast cena na većini regionalnih berzi. Jačanje potrošnje, slabija proizvodnja vetra i veća potreba za uvozom stvorili su neposredan pritisak na ponudu, što se najjasnije videlo kroz skokove day-ahead cena.

Najviši regionalni nivoi: Mađarska vodi, Srbija i Crna Gora prate

Mađarska je zabeležila najvišu dnevnu cenu u regionu od 151,14 €/MWh. Slovenija i Hrvatska su sledile sa 145,33 €/MWh i 143,50 €/MWh. Na tržištu SEEPEX u Srbiji trgovanje je završeno na 138,00 €/MWh, uz rast od skoro 40 €/MWh u odnosu na prethodnu sesiju. Crnogorsko tržište BELEN poraslo je na 134,70 €/MWh.

Grčka je ostala tržište sa najnižom cenom u regionu, na 97,12 €/MWh. Time je razlika između Grčke i Mađarske proširena na više od 50 €/MWh.

Potražnja raste brže od proizvodnje: neto uvoz se približio rekordnom skoku

Nagli rast cena predstavlja jedan od najizraženijih dnevnih skokova u poslednjim nedeljama i odražava zaoštravanje odnosa ponude i potražnje širom Centralne i Jugoistočne Evrope. Regionalna potražnja porasla je na oko 26,7 GW, što je povećanje za više od 2,2 GW u odnosu na nedelju—jer su se industrijska i komercijalna potrošnja vratile nakon vikenda.

Istovremeno, proizvodnja nije pratila taj rast. Kao rezultat toga povećan je neto uvoz: ukupan uvoz porastao je na 1.359 MW, gotovo tri puta više nego prethodnog dana. Uvoz iz Austrije i Slovačke premašio je 1,1 GW u širi region Jugoistočne Evrope.

Vetar slabiji; solarna proizvodnja jaka ali nedovoljna za večernje sate

Vetar ostaje ključni faktor podrške tržištu, ali je tog dana pao na svega 1,1 GW—oko 5% ukupne proizvodnje. Pad vetra uklonio je jedan od najjeftinijih izvora električne energije sa tržišta i povećao oslanjanje na termoelektrane i uvoz tokom ključnih sati trgovanja.

Solarna proizvodnja ostala je snažna na nivou od 5,5 GW (oko 23% energetskog miksa), ali nije mogla da nadoknadi slabiji vetar u večernjim satima kada su cene naglo rasle.

Hidroenergija je bila najveći pojedinačni izvor proizvodnje sa oko 26%, uz stabilne protoke reke Dunav. Gasne elektrane činile su oko 15%, koliko i nuklearna energija, dok je ugalj učestvovao sa oko 14%.

Srbija kao balansno čvorište; Crna Gora beleži visoke večernje premije

Povratak radne nedelje podigao je cene na srpskom SEEPEX-u znatno iznad vikend nivoa. Zabeležena je maksimalna satna cena od 225,10 €/MWh, dok je dnevni minimum ostao pozitivan na 77,10 €/MWh—što ukazuje da negativne cene nisu prisutne kao trend koji se sve češće viđa u zapadnoj i južnoj Evropi.

Prekogranični tokovi dodatno potvrđuju sve veću ulogu Srbije kao regionalnog balansnog čvorišta. Značajan uvoz ostvaren je iz Bugarske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore, čime se podržava domaća potrošnja i tranzit energije kroz širi balkanski sistem.

Crna Gora pratila je sličan obrazac: cene na tržištu BELEN porasle su za više od 47 €/MWh u odnosu na nedelju. Tržište je dostiglo maksimalnu satnu cenu od 263 €/MWh zbog izraženije nestašice tokom večernjih sati kada solarna proizvodnja opada. Minimalne cene vanvršnih perioda ostale su visoke—iznad 167 €/MWh.

Grčka strukturno drugačija; terminski signal opreza pred leto

U širem regionu Grčka ostaje strukturno različita zbog visoke penetracije solarne energije koja nastavlja da pritiska prosečne cene—uz značajne intradnevne oscilacije. Razlika između grčkih i mađarskih cena proširila se na oko 54 €/MWh, otvarajući prostor za prekograničnu trgovinu gde postoje kapaciteti prenosa.

Terminska tržišta ukazuju da učesnici zadržavaju oprez pred letnjim uslovima snabdevanja: mađarski fjučersi za nedelju 23 trgovani su oko 116,50 €/MWh, dok su ugovori za jul 2026. procenjeni na 127 €/MWh. EU dozvole za emisiju CO₂ ostale su blizu 80,6 €/tCO₂, a cene gasa u Austriji oko 48 €/MWh—poruka koja sugeriše da kretanja električne energije više pokreću sistemski fundamentalni faktori i varijabilnost obnovljivih izvora nego sam trošak goriva.

Šta to znači za učesnike: više fleksibilnosti i veća vrednost prekogranične razmene

Najsvežija slika pokazuje sve veći jaz između jugoistočne Evrope i pojedinih zapadnih tržišta koja još beleže česte periode negativnih cena. Dok negativne cene opstaju tamo gde dominira solarni miks poput Grčke zbog strukture profila proizvodnje tokom dana, većina balkanskih tržišta ulazi u jun sa stabilnim pozitivnim minimalnim cenama.

Za učesnike na tržištu ključan će biti odnos između rasta radne potražnje posle vikenda i slabijih perioda vetra koji stvaraju večernje nestašice: to dalje podržava hidro resurse i fleksibilnu gasnu proizvodnju te jača ekonomiku baterijskih sistema za skladištenje i strategije prekogranične trgovine kako region ulazi u letnju sezonu.