Dnevna analiza tržišta električne energije Jugoistočne Evrope – 5. jun 2026

Regionalno [[PRRS_LINK_1]] zabeležilo je snažnu bikovsku korekciju 5. juna, pri čemu su tržišta Centralne Evrope snažno odskočila nakon prethodnog dana sa niskom proizvodnjom iz obnovljivih izvora. Mađarska, Rumunija, Bugarska i Grčka konvergirale su oko nivoa od 114,7 €/MWh, dok je Srbija ostala regionalni izuzetak sa 86,8 €/MWh, zadržavajući diskont od približno 28 €/MWh u odnosu na HUPX.

Pregled tržišta

Najveći rast cene na dan unapred zabeležen je u Mađarskoj, gde je HUPX skočio za 26,3 €/MWh na 114,92 €/MWh. Rumunija, Bugarska i Grčka kretale su se gotovo identično oko 114,7 €/MWh, što odražava snažnu tržišnu spregu (market coupling) i slične fundamentalne odnose ponude i potražnje.

Slovenija i Hrvatska pratile su sa nivoima od 108,8 €/MWh i 109,4 €/MWh, dok je Albanija ostala najjeftinije tržište sa oko 70 €/MWh, a Crna Gora se trgovala na 105,3 €/MWh.

Ključna regionalna anomalija i dalje je Srbija. SEEPEX je klirio na svega 86,78 €/MWh, značajno ispod susednih povezanih tržišta. Ovaj spread ukazuje na i dalje prisutnu domaću adekvatnost proizvodnje i niži marginalni cenovni pritisak u odnosu na širi region Centralne Evrope.

Fundamentalni pokretači

Regionalna potražnja blago je porasla na 28,46 GW, dok je prosečna temperatura iznosila 20,8°C. Međutim, glavni pokretač cena bilo je značajno pogoršanje bilansa proizvodnje iz obnovljivih izvora.

Solarna proizvodnja pala je za 1,42 GW u odnosu na prethodni dan, sa 6,28 GW na 4,85 GW. Gasna proizvodnja takođe je naglo smanjena za 842 MW na 2,95 GW.

Vetar je delimično nadoknadio pad, rastući za 444 MW na 2,32 GW, ali taj rast nije bio dovoljan da neutrališe slabiju solarnu proizvodnju. Hidro proizvodnja takođe je pala za 305 MW, na nivo od 6,18 GW.

Struktura proizvodnje

• Hidro: 23%
• Solar: 18%
• Ugalj: 16%
• Nuklearna energija: 13%
• Gas: 11%
• Vetar: 8%
• Uvoz: 11%

Ova struktura pokazuje da hidroenergija i dalje ostaje ključna balansirajuća tehnologija u Jugoistočnoj Evropi, uprkos rastu solarne penetracije.

Prekogranični tokovi

Regionalni neto uvoz naglo je pao na 1.951 MW, što je smanjenje od 1.088 MW u odnosu na prethodni dan. Uvoz iz CORE tržišta smanjen je za 1.536 MW, na 2.604 MW.

Istovremeno je došlo do pada mađarsko-nemačkog spreda sa 27,2 €/MWh na 14,6 €/MWh, što ukazuje na slabije arbitražne podsticaje između Zapadne i Centralne Evrope.

Mađarska ostaje ključni regionalni balansni hub, sa značajnim tokovima:

• Rumunija → Mađarska: ~787 MW (pik)
• Mađarska → Hrvatska: ~571 MW (pik)
• Bugarska → Rumunija: ~905 MW (pik)

Srbija ostaje važan tranzitni koridor između Bosne i Hercegovine, Crne Gore i mađarskih povezanih pravaca.

Intraday struktura

Satne krive pokazuju klasičan letnji profil obnovljivih izvora.

Cene u periodu 12–16h ostale su izrazito depresirane zbog solarnog pika širom regiona. Minimalne vrednosti zabeležene su oko 15:00 CET na gotovo svim tržištima.

Međutim, večernji ramp je bio izražen, sa brzim rastom cena nakon 18h i vrhuncem između 21:00 i 22:00 CET.

Dnevni maksimumi:

• Mađarska: 181,8 €/MWh
• Rumunija: 179,0 €/MWh
• Slovenija: 171,8 €/MWh
• Hrvatska: 172,8 €/MWh

Ovo širenje između solarnog minimuma i večernjeg pika dodatno jača investicioni slučaj za baterijska skladišta energije u regionu.

Tržišta goriva i CO₂

Tržišta goriva ostala su relativno slaba:

• CEGH gas: 50,25 €/MWh (pad 0,4 €/MWh)
• EUA Dec-26: 77,07 €/t (pad 1,5 €/t)
• API2 ugalj Jul-26: 130 $/t (pad 3,5 $/t)

Uprkos slabijim cenama goriva i CO₂, električne cene su porasle zbog intermitentnosti obnovljivih izvora, a ne zbog troškovnog pritiska.

Fokus na Srbiju

Za Srbiju posebno, nekoliko faktora i dalje podržava relativno slabije cene:

Zemlja ostaje neto izvoznik u velikom delu dana, dok je dostupnost termo kapaciteta i dalje stabilna. Regionalni uvoz u širem SEE sistemu je opao, što smanjuje spoljašnji cenovni pritisak.

Istovremeno, domaća hidro i lignitna proizvodnja i dalje obezbeđuju relativno jeftinu baznu energiju u poređenju sa gasno zavisnim susednim tržištima.

Diskont od oko 28 €/MWh u odnosu na HUPX ostaje jedan od najvećih u poslednjim nedeljama i može podstaći dodatnu prekograničnu trgovačku aktivnost, ukoliko prenosni kapaciteti budu dostupni.

Trgovački pogled

Tržišna struktura i dalje snažno pogoduje strategijama zasnovanim na volatilnosti. Očekuje se oporavak solarne proizvodnje tokom vikenda uz temperature od 22–26°C širom SEE regiona.

Međutim, sve izraženiji večernji ramp nastavlja da stvara značajne spreadove između dnevnog i večernjeg vrha.

Ključne teme za trgovce:

• snažna večernja cenovna oskudica
• rast mogućnosti za arbitražu baterijskih sistema
• konvergencija Mađarske, Rumunije, Bugarske i Grčke
• trajni SEEPEX diskont u odnosu na Centralnu Evropu
• slabiji gas i CO₂ koji ograničavaju rast forward krive
• hidro kao ključni faktor ravnoteže sistema

Kombinacija nižih troškova goriva, slabijih CO₂ cena i rasta obnovljivih izvora ukazuje da će kratkoročna volatilnost sve više zavisiti od satnog profila proizvodnje i ograničenja prenosne mreže, a sve manje od klasičnih fundamentalnih faktora goriva.