Do 2030. jugoistočna Evropa gradi prenos: investicije, delimična konvergencija cena i novi rizici zagušenja

Kako se region približava energetskim ciljevima za kraj decenije, fokus se sve više prebacuje sa same proizvodnje na “koliko daleko može da stigne struja” — odnosno na prenosnu mrežu. Investicioni ciklus koji vode operatori sistema treba da otkloni uska grla koja su godinama kočila prekogranične tokove, ali analitika tržišta ukazuje na to da će fizičke promene doneti i novu vrstu neizvesnosti: zagušenja mogu biti samo preusmerena, a razlike u cenama verovatno će ostati.

U osnovi plana je razvoj projekata ukupne vrednosti od 2,5 do 4 milijarde evra do 2030. godine, uz učešće EMS-a, Transelectrice, ESO-a, CGES-a i IPTO-a. Cilj nije samo povećanje kapaciteta prenosa već i omogućavanje većeg udela obnovljivih izvora — uz očekivanje da bi se region mogao približiti Zapadnoj Evropi po cenama. Ipak, potpuna usklađenost cena deluje malo verovatno; umesto toga razvija se sistem sa delimičnom konvergencijom i trajnim razlikama.

Transbalkanski koridor kao najveći potez na Zapadnom Balkanu

Na području Zapadnog Balkana ističe se Transbalkanski koridor, koji povezuje Srbiju, Rumuniju i Bosnu i Hercegovinu kroz modernizaciju i izgradnju 400 kV mreže. Investicije od 300–400 miliona evra usmerene su na jačanje sever–jug kapaciteta i stabilnosti sistema.

Srbija paralelno sprovodi unutrašnje projekte oko Kragujevca, Kraljeva i Beograda, vredne dodatnih 200–300 miliona evra. Logika tih ulaganja je smanjenje unutrašnjih zagušenja kako bi interkonekcije bile iskorišćene efikasnije.

Povezivanje pravaca zapad–istok i integracija vetra iz regiona Crnog mora

Tanselctarica svoje napore vezuje za jačanje veza između zapada i istoka zemlje — posebno između Banata, Transilvanije i Dobrudžea — sa namerom integracije vetroenergije sa Crnog mora i njenog izvoza ka centralnoj Evropi.

Sličan obrazac vidljiv je kod ESO-a: projekti duž sever–jug pravca (Varna–Sofija–Grčka) zahtevaju ulaganja veća od 500 miliona evra. U Grčkoj IPTO proširuje mrežu na severu i jača veze oko Soluna, čime se unapređuje regionalna integracija.

Cevni “izvozni” projekti Crne Gore i nova interkonekcija Albanije i Severne Makedonije

Kada je reč o Crnoj Gori, strategija je fokusiranija: nakon puštanja u rad HVDC kabla ka Italiji (600 MW), pažnja prelazi na jačanje unutrašnje mreže i mogućnost izgradnje drugog kabla. Projekat procenjene vrednosti od 800 miliona do 1,2 milijarde evra mogao bi povećati izvozni kapacitet za faktor blizu udvostručavanja.

Albanija i Severna Makedonija razvijaju novu 400 kV interkonekciju između Tirane i Bitolja u rasponu od 150–250 miliona evra. Namena je povećanje regionalne povezanosti.

Zagušenja nisu eliminisana — ona menjaju lokacije; cene ostaju “razvučene”

Kada se posmatra ukupno, ovi projekti značajno podižu sposobnost prenosa. Na nekim ključnim pravcima poput Srbija–Rumunija i Bugarska–Grčka kapacitet bi mogao porasti za 20–40% do kraja decenije. Teoretski bi to trebalo da smanji razlike u cenama, ali praksa sugeriše složen odnos između raspoloživog kapaciteta i konvergencije.

Evidencija iz Evrope pokazuje da širenje mreže često ne uklanja zagušenja već ih redistribuira: kada raste kapacitet na jednom pravcu, tokovi se preusmeravaju pa nastaju nova uska grla drugde. U jugoistočnoj Evropi taj efekat može biti izraženiji zbog brzog rasta obnovljivih izvora koji bi mogli dostići 20–25 GW do 2030. godine, uz veću varijabilnost proizvodnje.

Kako će rast obnovljivih izvora promeniti strukturu tržišnih prilika?

Povećanje kapaciteta trgujeće zajedno sa većom varijabilnošću menja dinamiku cena po zonama. Na severu razlike u cenama mogle bi pasti na oko 2–5 euro/MWh, što upućuje na bolju integraciju. U centralnim zonama — uključujući Srbiju i Bugarsku — razlike su predviđene u rasponu od  5–15 euro/MWh , zbog unutrašnjih ograničenja.

Južna tržišta zadržavaju najveću volatilnost:</span> Grčka bi mogla imati " visoke intraday oscilacije ", uz premije od 10–30 euro/MWh u odnosu na sever. Manji sistemi poput Albanije i Severne Makedonije trebalo bi da budu osetljivi na lokalne disbalanse naročito tokom perioda visokog udela obnovljivih izvora.

Zato trgovci mogu očekivati pomeranje strukture prilika: klasična prekogranična arbitraža može oslabiti dok raste značaj — kako je navedeno — <unutardnevne volatilnosti. Ishod zavisi od fleksibilnosti kroz skladištenje energije, upravljanje potrošnjom i fleksibilnu proizvodnju. Za detaljniju analizu tokova pominje se platforma Electricity.Trade. 

Zavisnost investicija od mreže: bolji uslovi bez potpunog uklanjanja rizika

Ako su developeri obnovljivih izvora dobili argument za optimizam zbog većeg kapaciteta mreže (manje ograničenja u pojedinim zonama), tekst naglašava da rizik ne nestaje automatski: kako proizvodnja raste pojavljuju se nova zagušenja, naročito tamo gde postoji koncentracija projekata. Zbog toga je potrebna — prema navodu — <naprednija analiza mreže