Jugoistočna Evropa: potrošnja raste, ali cene padaju zbog snažnijeg priliva obnovljive energije

Jugoistočna Evropa ulazi u letnju sezonu sa jasnim signalima na strani potražnje, ali i sa cenama koje se kreću u suprotnom smeru. Regionalna potrošnja je porasla, dok su prosečne cene električne energije na većini tržišta pale—trend koji investitorima i učesnicima na tržištu skreće pažnju na to koliko brzo rast obnovljivih izvora može da preusmeri formiranje cena.

Potrošnja jača, prednjače Italija i Turska

Tokom 24. nedelje regionalna potrošnja dostigla je 15,85 TWh, što predstavlja rast od 4,6% u odnosu na prethodnu sedmicu. Najveći skok zabeležen je u Italiji i Turskoj: Italija je povećala potrošnju za 319,8 GWh (6,7%) na ukupno 5,12 TWh, dok je Turska dodala 246,7 GWh (3,8%) i dostigla 6,74 TWh. Grčka je takođe zabeležila značajan rast od 5,8%, na 1,01 TWh.

Hrvatska, Rumunija, Bugarska, Srbija i Mađarska zabeležile su povećanje potrošnje umerenijim tempom.

Cenovni signal slabiji uprkos većoj potražnji

Pad cena uprkos većoj potrošnji objašnjen je snažnijom proizvodnjom iz obnovljivih izvora energije. Regionalna proizvodnja iz vetroelektrana i solarnih elektrana porasla je na 3,64 TWh, što odgovara rastu od 16,6% na nedeljnom nivou. Solarne elektrane proizvele su 2,23 TWh, dok je proizvodnja iz vetra porasla na 1,40 TWh.

Turska, Srbija, Mađarska i Bugarska posebno su istakle snažan rast proizvodnje iz obnovljivih izvora, čime je poboljšana raspoloživost električne energije u periodu kada potražnja raste.

Kako se to prelilo na tržišne cene

U Srbiji je prosečna cena pala za 21,5%, na 78,22 €/MWh. Bugarska beleži pad od 7,2% (93,58 €/MWh), Hrvatska od 7,3% (92,02 €/MWh), Rumunija od 4,7% (97,38 €/MWh) i Mađarska od 4,3% (98,71 €/MWh). U Italiji cena je smanjena za 3,8%, na 123,17 €/MWh.

Jedini izuzetak bila je Grčka: tamo je prosečna cena porasla za 2,6%, dostigavši 91,53 €/MWh.

Letnji obrazac: obnovljivi izvori ublažavaju prosečne cene

Ovaj period pokazuje sve jasniji letnji obrazac tržišta. Solarni i vetar mogu da apsorbuju deo rasta potrošnje koji dolazi sa rashlađivanjem prostora i da time ublaže prosečne tržišne cene. Ipak, troškovi balansiranja sistema ostaju pod uticajem večernjeg vrha potrošnje—kao i raspoloživosti hidroelektrana i angažovanja termoelektrana.

Zato se zaključak ne svodi na to da “potražnja nije bila jaka”, već pre da je u posmatranom periodu dominantan uticaj imalo povećanje proizvodnje iz obnovljivih izvora koje je preusmerilo formiranje cena širom regiona tokom rasta potražnje.