Jugoistočna Evropa zateže tržište struje: rast potražnje i termo proizvodnje, dok severozapad ide drugim putem

Tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi (JIE) u 27. nedelji su se zategla, dok je severozapadna Evropa išla u suprotnom smeru. Razlika nije delovala kao deo šireg evropskog kretanja, već kao rezultat specifičnih regionalnih faktora—od rasta potražnje i slabije proizvodnje iz promenljivih izvora do jačeg oslanjanja na termoelektrane i povećanih prekograničnih tokova.

Zatezanje ponude i potražnje: potrošnja raste brže nego što se obnavlja

Potrošnja električne energije u JIE porasla je 2,1% na nedeljnom nivou, na 18,80 TWh (sa 18,41 TWh). Najveći apsolutni rast zabeležila je Turska—potrošnja je porasla sa 448 GWh na 7,73 TWh. Rast je zabeležen i u Grčkoj (+8,0%), dok su Rumunija i Hrvatska zabeležile povećanje od 7,3% odnosno 2,9%, čime je pojačan pritisak na regionalni bilans.

Istovremeno, rast potražnje se poklopio sa padom proizvodnje iz vetra, sunca i hidroelektrana. Regionalna proizvodnja iz vetra i sunca smanjena je 3,3% na 4,15 TWh: proizvodnja iz vetra pala je za 5,1%, a iz solarnih elektrana za 1,8%. Turska je imala najveći pad (-22,0%), dok je Grčka takođe zabeležila značajno smanjenje—slabija proizvodnja iz vetra nadjačala je rast solarne proizvodnje.

Hidro slabija širom regiona; termo proizvodnja preuzima deo tereta

Hidroproizvodnja je takođe oslabila u celom regionu. Hidroproizvodnja u JIE smanjena je 3,4%, sa 3,53 TWh na 3,41 TWh. Najveći pad zabeležen je u Bugarskoj, a dodatno smanjenje zabeleženo je i u Italiji, Rumuniji, Mađarskoj i Srbiji. Iako su Hrvatska i Grčka ostvarile rast hidroproizvodnje, ta povećanja nisu bila dovoljna da nadoknade širi regionalni pad.

U takvom okruženju deo balansa ublažen je rastom termo proizvodnje. Regionalna termo proizvodnja porasla je 6,5%, sa 6,44 TWh na 6,86 TWh. Proizvodnja iz lignita i uglja povećana je za 11,6%, dok je proizvodnja iz gasnih elektrana porasla za 3,3%. Time se dodatno pojačala uloga dispečabilne proizvodnje u formiranju regionalnih cena i povećala osetljivost tržišta na troškove goriva, raspoloživost termo kapaciteta i kretanja na tržištu gasa.

Cene: najviši nivoi u Rumuniji i Mađarskoj; Turska ostaje najjeftinija

Uticaj zatezanja ponude i potražnje videlo se kroz cene električne energije širom regiona. Rumunija je zabeležila najvišu prosečnu cenu od 164,31 EUR/MWh. Slede Mađarska sa 162,04 EUR/MWh i Hrvatska sa 142,57 EUR/MWh; Srbija (139,93 EUR/MWh), Italija (134,85 EUR/MWh) i Bugarska (114,61 EUR/MWh) takođe su bile među višim nivoima. Grčka je imala cenu od 112,81 EUR/MWh.

Turska ostaje najjeftinije tržište JIE sa cenom od 47,36 EUR/MWh—uprkos snažnom procentualnom rastu u odnosu na prethodnu nedelju.

Severozapad pada uz hladnije vreme i jaču vetroproizvodnju

Severozapadna Evropa kretala se suprotno: Francuska i Iberijsko poluostrvo beležili su nedeljni pad cena zajedno sa Nemačkom, Belgijom, Švajcarskom te Slovačkom i Poljskom. Pad cena registrovan je i u Holandiji i Austriji. Kao podrška navodi se hladnije vreme nakon toplotnog talasa krajem juna i snažnija proizvodnja iz vetra—što sugeriše da rast cena u JIE nije bio deo jedinstvenog evropskog obrasca.

Prekogranični tokovi potvrđuju regionalnu podelu

Povećani neto uvoz dodatno oslikava razliku između zona. Neto uvoz u JIE porastao je za 28,2% na ukupno 1,25 TWh. U okviru toga posebno se izdvajaju Mađarska (+157,9% na 202 GWh) i Rumunija (+44,8% na 194 GWh). Srbija je takođe povećala neto uvoz—sa 7 GWh na 90 GWh.

Grčka, Bugarska i Turska ostale su neto izvoznici tokom nedelje; međutim njihovi izvozni bilansi su se smanjili.

Gas daje podršku cenama; pitanje ostaje koliko dugo traje signal

Kretanja na tržištu gasa pružila su dodatnu podršku regionalnim cenama električne energije. TTF fjučersi prosečno su iznosili 43,59 EUR/MWh (rast od 5,5% na nedeljnom nivou), dok su se cene do kraja nedelje kretale iznad 45 EUR/MWh. Popunjenost evropskih skladišta gasa procenjena je na oko 48%, a tržište ostaje osetljivo na tokove LNG-a kao i rizike povezane sa Ormuskim moreuzom te normalizaciju proizvodnje u Kataru.

Za Market Trends Group ključna dilema jeste da li će faktori koji su zategli tržište tokom ove nedelje potrajati: održavanje visokih temperatura zajedno sa slabijom proizvodnjom iz vetra i niskom hidroproizvodnjom; stabilne cene gasa; kao i rast uvoza prema Mađarskoj, Rumuniji i Srbiji mogli bi podržati dalji porast snage tržišta električne energije u JIE. Nasuprot tome—pad temperatura uz oporavak vetra i poboljšanje hidroloških uslova; niže cene gasa ili bolja raspoloživost domaćih termo kapaciteta—mogli bi oslabiti trenutni bikovski signal.

Zbog svega navedenog JIE treba posmatrati kao zasebnu zonu zatezanja tržišta odvojenu od severozapadne Evrope: Rumunija, Mađarska i Srbija trenutno predstavljaju glavne tačke pritiska. U narednom periodu najvažnijim indikatorima ranog upozorenja za regionalno tržište električne energije ostaju cene gasa (TTF), proizvodnja iz vetra i hidroproizvodnja te obim prekograničnog uvoza.