Pad hidroenergije u Jugoistočnoj Evropi gura termoelektrane u prvi plan uprkos nižim cenama struje

Smanjenje dan-unapred cena električne energije u Jugoistočnoj Evropi tokom 24. nedelje delovalo je jednostavno, ali je u pozadini otkrilo promenu koja je važna za stabilnost sistema i troškove fleksibilnosti. Iako je proizvodnja iz obnovljivih izvora porasla i cene su se spustile na većini tržišta, naglo smanjenje hidroelektrana primoralo je termoelektrane da preuzmu veći deo regionalnog balansiranja.

Hidroenergija oslabila, a Turska povukla najveći deo pada

Regionalna proizvodnja hidroenergije smanjena je za 300,2 GWh, odnosno 7,5%, na 3,70 TWh. Turska je bila glavni pokretač tog pada: hidro proizvodnja joj je pala za 229 GWh (8,6%), što čini više od tri četvrtine ukupnog regionalnog smanjenja. Bugarska je zabeležila dodatni značajan pad od 42,9 GWh (21,8%), dok su Grčka, Italija, Rumunija i Srbija zabeležile umerenija smanjenja.

Termoelektrane su povećale proizvodnju i promenile marginalni miks

Na slabljenje hidroenergije sistem je reagovao brzo i u značajnoj meri. Ukupna proizvodnja termoelektrana u Jugoistočnoj Evropi porasla je za 362,6 GWh (8,7%) na 4,52 TWh. Proizvodnja iz uglja i lignita skočila je za 420,6 GWh (24,4%) na 2,14 TWh. Istovremeno, proizvodnja iz gasnih elektrana opala je za 58,0 GWh (2,4%), što ukazuje na jasnu promenu u marginalnom gorivnom miksu.

Fleksibilnost se nadoknadila ugljem i lignitom umesto gasom

Strukturna promena pokazuje odakle je sistem crpeo fleksibilnost tokom nedelje: region nije nadoknadio pad dostupnosti hidroenergije kroz jače oslanjanje na gas: umesto toga došlo je do snažnog povećanja proizvodnje iz uglja i lignita. Turska je dodala 260,6 GWh proizvodnje iz uglja; Italija je povećala proizvodnju za 81,2 GWh; a Srbija za dodatnih 66,0 GWh. Rast termo proizvodnje zabeležen je i u Bugarskoj i Rumuniji.

Određena tržišta odstupila: Grčka i Hrvatska

Ipak, nisu sva tržišta pratila isti obrazac. Grčka je odstupila: njena proizvodnja iz termoelektrana pala je za 6,3% uprkos rastu potražnje za električnom energijom. Razlog leži u tome što su smanjenja proizvodnje iz lignita i gasa nadmašila povećanu potrošnju. Hrvatska je takođe imala drugačiju putanju—zabeležen je snažan rast hidro proizvodnje od 43,5%, suprotno trendu pada koji se beležio na većini susednih tržišta.

Šta to znači za investitore i ugovore o obnovljivim izvorima

Komercijalno posmatrano, ova nedelja potvrđuje ključni strukturni uvid za SEE tržište električne energije: obnovljivi izvori mogu da obore cene kada su dostupni, ali stabilnost sistema i dalje u velikoj meri zavisi od raspoloživosti termo kapaciteta kada hidro uslovi oslabe. Za industrijske potrošače, trgovce i finansijske institucije koje analiziraju PPA ugovore iz obnovljivih izvora odnos ostaje centralan—niže spot cene ne znače automatski niže emisije niti manji balansni rizik.