Premija vetra: Zašto energija vetra postaje najvredniji obnovljivi energetski resurs Jugoistočne Evrope

Tokom većeg dela protekle decenije, solarna energija dominirala je narativom o obnovljivim izvorima energije širom Jugoistočne Evrope. Pad cena opreme, jednostavnija izgradnja i sve povoljniji uslovi finansiranja pretvorili su fotonaponske projekte u omiljeni investicioni instrument za investitore, infrastrukturne fondove i banke.

Širom Rumunije, Bugarske, Grčke, Hrvatske, Srbije i sve više Crne Gore, razvojni projekti u sektoru solarne energije širili su se nezapamćenom brzinom. Gigavati novih kapaciteta pušteni su u rad. Još više gigavata ušlo je u faze izdavanja dozvola i finansiranja. Investitori su se agresivno nadmetali za zemljište, mrežne priključke i razvojna prava.

Međutim, tržište električne energije koje se oblikuje tokom 2026. godine ukazuje na iznenađujući zaokret, prenosi Electricity.Trade.

Obnovljivi energetski resurs koji stvara najveću dugoročnu stratešku vrednost možda više nije solarna energija.

To bi mogla postati [[PRRS_LINK_1]].

Do ove promene ne dolazi zato što je tehnologija vetroelektrana postala dramatično jeftinija. Niti je rezultat promena u kvalitetu vetropotencijala. Ona odražava fundamentalnu transformaciju načina na koji tržišta električne energije vrednuju proizvedenu energiju.

Razlika između proizvodnje električne energije i proizvodnje vredne električne energije postaje sve značajnija.

Godinama se sektor obnovljivih izvora prvenstveno fokusirao na nivelisani trošak proizvodnje električne energije (LCOE).

Pretpostavka je bila jednostavna.

Najjeftinija tehnologija će na kraju dominirati tržištem.

Ta pretpostavka i dalje je delimično tačna.

Solarna energija i dalje spada među najjeftinije oblike nove proizvodnje električne energije.

Problem je u tome što cene električne energije više nisu iste tokom čitavog dana.

Kako raste udeo obnovljivih izvora, vreme proizvodnje sve više određuje visinu prihoda.

Ova realnost postala je posebno vidljiva tokom maja 2026. godine.

Širom Jugoistočne Evrope prosečna proizvodnja iz solarnih elektrana dostigla je 5.632 MW, dok je proizvodnja iz vetroelektrana iznosila 2.833 MW. Solarna energija učestvovala je sa približno 22% ukupne regionalne proizvodnje, čime je postala jedan od najvećih izvora snabdevanja električnom energijom.

Na prvi pogled, to deluje kao odlična vest za investitore u solarne projekte.

Problem nastaje kada se analiziraju tržišne cene tokom istih perioda.

Uspeh solarne energije sve više potkopava njenu sopstvenu ekonomsku isplativost.

Hiljade megavata fotonaponske proizvodnje ulaze na tržište istovremeno. Ponuda nadmašuje tražnju. Cene padaju upravo u trenucima kada solarne elektrane ostvaruju maksimalnu proizvodnju.

Ovaj fenomen, poznat kao erozija ostvarene prodajne cene ili kanibalizacija solarne energije, više nije ograničen samo na Španiju, Nemačku ili Holandiju.

On postaje sve vidljiviji i širom Jugoistočne Evrope.

Najjasniji primer predstavlja Grčka.

Tokom poslednjih godina Grčka je postala jedno od najbrže rastućih evropskih tržišta solarne energije. Gigavati novih fotonaponskih kapaciteta pušteni su u rad. Kao posledica toga, cene električne energije u podnevnim satima postaju sve niže. Periodi negativnih cena javljaju se sve češće. Prihodi projekata koji prodaju energiju direktno na tržištu nalaze se pod rastućim pritiskom.

Ironija je očigledna.

Solarni projekti proizvode električnu energiju tačno onako kako je planirano.

Ipak, mnogi ostvaruju manje prihode nego što je prvobitno projektovano jer rade tokom najmanje vrednih sati u danu.

Proizvodnja iz vetroelektrana prati potpuno drugačiji obrazac.

Za razliku od solarnih elektrana, vetroelektrane često proizvode značajne količine energije tokom večernjih sati, noći i prelaznih perioda dana.

Upravo tada su cene električne energije najviše.

Kada proizvodnja iz solarnih elektrana opadne nakon zalaska sunca, potražnja često ostaje visoka.

Operatorima sistema potrebni su dodatni izvori energije.

Gasne elektrane povećavaju proizvodnju.

Hidroelektrane pojačavaju rad.

Resursi za balansiranje sistema postaju vredniji.

Cene električne energije rastu.

Vetroelektrane sve češće proizvode upravo tokom ovih perioda visoke tržišne vrednosti.

Na taj način nastaje ono što se može opisati kao premija vetra.

Jedan megavat-sat proizveden u vetroelektrani u 20 časova može ostvariti znatno veći prihod od jednog megavat-sata proizvedenog u solarnoj elektrani u podne.

Ova razlika postaje sve važnija za investitore.

Nekada su procene projekata bile gotovo u potpunosti zasnovane na prognozama godišnje proizvodnje.

Danas analiza ostvarene prodajne cene postaje podjednako važna.

Solarna elektrana može proizvesti više energije od vetroelektrane.

Ipak, vetroelektrana može ostvariti bolje finansijske rezultate.

Ova promena već utiče na razvojne aktivnosti širom Jugoistočne Evrope.

Rumunija možda pruža najjasniji primer.

Zemlja raspolaže jednim od najboljih vetropotencijala u Evropi, naročito u regionu Dobrudže. Ovi resursi su godinama privlačili velike investicije. Kasnije je razvoj solarne energije ubrzano napredovao.

Danas investitori sve više prepoznaju komplementarnost energije vetra i solarne energije.

Budući elektroenergetski sistem Rumunije zahtevaće obe tehnologije.

Međutim, tržište bi moglo sve više favorizovati vetroelektrane zbog njihove sposobnosti da proizvode energiju tokom najvrednijih tržišnih perioda.

Slična prilika postoji i u Bugarskoj.

Iako sektor baterijskih sistema često privlači najviše pažnje, razvoj vetroelektrana mogao bi se pokazati podjednako značajnim. Energija vetra može smanjiti zavisnost od uvezene balansne energije i dopuniti brzo rastući solarni sektor.

Koristi od toga mogla bi imati i Srbija.

Zemlja zauzima stratešku poziciju unutar regionalne prenosne mreže. Projekti vetroelektrana smešteni uz glavne interkonekcione koridore mogu istovremeno pristupati većem broju tržišta. Kako regionalna cenovna volatilnost raste, takvi projekti mogu ostvariti dodatnu vrednost koja nije dostupna izolovanijim postrojenjima.

Crna Gora možda nudi najzanimljiviju dugoročnu priliku.

Zemlja kombinuje snažne vetropotencijale sa pristupom jadranskom izvoznom koridoru i italijanskom tržištu. Budući projekti vetroelektrana mogli bi imati koristi ne samo od domaće potražnje već i od pristupa izvoznim tržištima sa višim cenama.

Posebno je značajno italijansko tržište električne energije.

Prosečne cene u Italiji tokom maja ostale su znatno više od cena zabeleženih u velikom delu Jugoistočne Evrope. To stvara prilike za obnovljive projekte koji mogu isporučivati električnu energiju tokom perioda najveće tražnje.

Energija vetra prirodno odgovara tom zahtevu.

Rastuća premija vetra utiče i na finansiranje.

Banke sve više analiziraju ostvarene prodajne cene uporedo sa prognozama proizvodnje.

Pre deset godina zajmodavci su se uglavnom fokusirali na godišnje procene proizvodnje.

Danas ih sve više zanima kada se proizvodnja odvija.

Ta razlika utiče na visinu kredita, projekcije novčanih tokova i procene vrednosti projekata.

Vetroelektrane često pokazuju bolju usklađenost sa periodima najveće tržišne vrednosti.

To ne znači da je solarna energija izgubila atraktivnost.

Naprotiv.

Solarna energija ostaje ključna komponenta energetske tranzicije Jugoistočne Evrope.

Međutim, ekonomika samostalnih solarnih projekata koji energiju prodaju direktno na tržištu postaje sve izazovnija.

Solarna energija sve više zahteva dodatne tehnologije i mehanizme podrške.

Baterijske sisteme za skladištenje energije.

Fleksibilnu potražnju.

Industrijske kupce energije.

Hibridne projektne modele.

Vetroelektrane često zahtevaju manje podrške jer njihov proizvodni profil prirodno odgovara potrebama tržišta.

Posledice ove promene prevazilaze same investitore.

Elektroprivrede, trgovci energijom i industrijski potrošači sve više prepoznaju značaj diverzifikovanih portfolija obnovljivih izvora.

Sistem koji dominanto zavisi od solarne energije suočava se sa velikom unutardnevnom volatilnošću.

Uravnotežena kombinacija energije vetra, solarne energije, hidroenergije i skladištenja energije obezbeđuje veću stabilnost.

Takva diverzifikacija postaje sve vrednija kako raste udeo obnovljivih izvora.

Širi zaključak jeste da se tržišta električne energije razvijaju dalje od jednostavnih pokazatelja proizvodnje.

Najveću vrednost ne stvaraju nužno projekti koji proizvode najveći broj megavat-sati.

Najveću vrednost stvaraju projekti koji proizvode električnu energiju onda kada je sistemu najpotrebnija.

U Jugoistočnoj Evropi ta realnost sve više ide u korist energije vetra.

Prva faza energetske tranzicije nagrađivala je najjeftiniju tehnologiju.

Naredna faza mogla bi nagrađivati najvredniju tehnologiju.

A te dve stvari više nisu nužno iste.

Kako se solarna energija nastavlja širiti širom Balkana, tržište sve više vrednuje vreme proizvodnje, fleksibilnost i doprinos stabilnosti sistema.

U takvom okruženju, energija vetra mogla bi postati strateški najvažniji obnovljivi energetski resurs regiona, zaključuje Electricity.Trade.