Vetar preuzeo primat: promena strukture obnovljivih izvora u SEE tokom nedelje 12 (16–22. mart)

Dok je solarna proizvodnja posustajala širom Jugoistočne Evrope tokom nedelje 12 (16–22. mart), tržišni tokovi su se vidljivo preusmerili ka energiji iz vetra. Ta promena strukture proizvodnje nije ostala samo statistička: rast vetra je uticao na dnevni energetski balans i doprineo pritisku na cene u pojedinim periodima.

Kako pokazuju dostupni podaci za SEE region, ukupna proizvodnja iz promenljivih obnovljivih izvora porasla je za 23,2% na nedeljnom nivou. Najveći doprinos tom povećanju dao je sektor vetra, čija je proizvodnja zabeležila rast od +60,1% u celom regionu.

Obnovljiva proizvodnja ukazuje da je proizvodnja iz vetra značajno “preokrenula” regionalnu sliku: u više ključnih tržišta ona je više nego udvostručena. Posebno se ističu Rumunija (+159,7%), Bugarska (+269,3%) i Grčka (+105,5%). Snažan rast zabeležili su i Italija (+110,9%) i Hrvatska (+63,1%). Turska je ostvarila umereniji rast od +29,5%, ali je ipak doprinela ukupnom regionalnom povećanju.

Pritisak na cene i manja potreba za termoelektranama

Povećanje vetroproizvodnje imalo je direktne posledice po operativni balans sistema. U tekstu se navodi da je taj skok smanjio oslanjanje na termoelektrane tokom perioda kada su uslovi za rad bili povoljni, odnosno tokom epizoda visokog vetra. Istovremeno, jača ponuda energije iz vetra doprinela je pritisku na cene u toku dana na više tržišta.

Solar slabiji širom regiona; večernji sati osetili promenu

S druge strane, proizvodnja iz solarnih izvora opala je u većini SEE zemalja — ukupno za -14,5%. Razlog leži u slabijem sezonskom sunčevom zračenju tokom posmatranog perioda. Najveći pad zabeležila je Grčka sa -37,9%, zatim Turska (-41,1%) i Rumunija (-29,9%). Bugarska se izdvojila manjim padom od -9,6%, dok je Italija bila jedino veće tržište sa rastom solarne proizvodnje u toj nedelji.

Smanjenje solarne energije dodatno se reflektovalo na dinamiku potrošnje i raspoloživosti kapaciteta: navedeno je da su sistemi bili “zategnutiji” tokom večernjih sati vršne potrošnje. U takvim uslovima raste oslanjanje na upravljive izvore i pojačava se intradnevna volatilnost.

Hidro stabilna na nivou regiona — ali neujednačena po zemljama

Kada je reč o hidroelektranama, ukupna proizvodnja u regionu ostala je uglavnom nepromenjena: zabeležen je tek blagi pad od -0,04%. Ipak, rezultati nisu bili ravnomerni po državama. Grčka (-30,44%), Bugarska (-24,23%) i Rumunija (-15,89%) zabeležile su pad usled slabijih dotoka. Nasuprot tome stajali su Hrvatska (+248,47%) i Srbija (+107,04%) koje su ostvarile snažan rast sa nižih osnova. Italija takođe beleži rast od +15,89%, čime održava regionalnu ponudu.