Blog
Energetski pejzaž Balkana: Taktike tržišta u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Albaniji
U svetlu predstojećih zimskih meseci, tržišta električne energije na zapadnom Balkanu suočavaju se s izazovima koji oblikuju njihovu budućnost. U decembru 2025. godine, Crna Gora, Hrvatska i Albanija, sa svojim specifičnim karakteristikama, postaju ključni akteri u regionalnom energetskom sistemu. Njihova međusobna povezanost i zavisnosti od vremenskih uslova donose složene dinamike koje utiču na cene struje.
Cena kao ogledalo međuregionalnih odnosa
Kao najrazvijenije tržište među ovim zemljama, Hrvatska održava stabilne cene zahvaljujući diverzifikovanoj proizvodnji koja uključuje gasnu energiju, hidroelektrane i sve veću upotrebu obnovljivih izvora. Tokom decembra 2025., cena osnovnog opterećenja kretala se između 120 i 140 evra po megavat-satu, što je refleksija integrisanosti sa centralnoevropskim tokovima struje.
Zanimljivo je da su hrvatske cene povezane s onima Slovenije i Mađarske – kada dođe do promena u potražnji ili temperaturi, Hrvatska prati trendove svojih suseda.
Mogućnosti Albanije: Hidrologija kao glavna faktor stabilnosti
S druge strane spektra nalazi se Albanija koja zavisi gotovo isključivo od hidropotencijala. Ova struktura čini njenu cenu veoma podložnom promenama padavina; tokom vlažnijih godina može postati značajan izvoznik električne energije dok tokom sušnih perioda mora pribegavati skupljim uvoznim opcijama.
Tokom novembra zabeležen je porast nivoa rezervoara usled obilnih padavina što je umanjilo pritisak na uvoz početkom decembra. Ipak, kako pokazuje trenutna situacija kada SEEPEX plaća više zbog nedostatka snabdevanja Srbije,
cena za importovanje električne energije raste brže nego očekivano.
Položaj Crne Gore: Između zavisnosti i autonomije
Crna Gora sedi negde između Hrvatske i Albanije – premala da bi bila određivač cena ali dovoljno strateški pozicionirana da bude aktivan učesnik.
Cenovni nivoi kreću se oko 115-135 evra po megavat-satu. Činjenica da ne postoji potpuno strukturirano nacionalno berzansko trgovanje dodatno otežava njen položaj jer oslanjanje na bilateralnu trgovinu stvara ranjivosti prema fluktuacijama ponude velikih suseda poput Srbije.
Dugoročne prognoze za Q1 2026.
Iako balansiranje snage kroz regulaciju granica ima svoju vrednost za sve tri zemlje,
prognoze o prvom kvartalu 2026 takođe ukazuju na to kako će vanjski faktori poput cena gasa uticati direktnije nego ikada pre.
Za Hrvatsku su izgledi jasni; uz stabilizovane niske cene gasa očekivanja ostaju unutar okvira od115–135 evra .
Naprotiv: Crna Gora nosi rizik posebno vezano za performanse jedine velike termalne elektrane a potreba za strujom može naglo rasti ako zimski meseci donesu ekstremne temperature.
Ako kiša nastavi dolaziti prema tradiciji dodeljene hydrology skale , Albanska ekonomska slika mogla bi izgledati povoljnije .<LITNIKOVANJE NAZALEDAK RAZLIČITO KAO ŠTO JE HOVER BREŽULJAVA RECI DO JEDNOJ SREDINOM  ;></li>} [0]
.<SUPRAVU TO PREMALIM UVOZNICAMA CENE MOGLA SE POJAČATI DOK NE DODATNE POVEĆANE DEMANDI WEATHERS NEMOJTE TIM DA ZAPREPASTITE VELIKI TRŽNI POTENCIJAL OVDE OD POSLEDNJIH GODINA ></B][/MAKTAR]/UTRA//BIT/A/HREF=“/S”]
