Strahovi od rastu cena električne energije u jugoistočnoj Evropi

U sedmici 45. godine, tržišta električne energije u jugostočnoj Evropi (SEE) zabeležila su značajan porast cena usled povećane potražnje i smanjene proizvodnje iz obnovljivih izvora. Prosečna cena na regionalnom nivou dostigla je oko 112 evra po megavat-satu (MWh), pri čemu su cene pretežno bile više od 120 evra/MWh. Ova situacija najviše se odrazila na zemlje poput Grčke i Bugarske, koje su beležile najveće nedeljne skokove.

Povećana potražnja kao glavni faktor rasta

Potražnja za električnom energijom u regionu SEE blago je povećana za 2.58% na nedeljnom nivou, dostižući ukupno 15,904 GWh. Glavni uzrok ovog rasta bio je pad temperature koji je doveo do veće potrebe za grejanjem, posebno u Bugarskoj (+9.42%) i Rumuniji (+6.99%). Srbija takođe beleži rast potrašnje od skoro 7%. Suprotno tome, Italija održava stabilnu nivoe demand-a uz minimalni porast.

Smanjena proizvodnja iz obnovljivih izvora

Tokom iste sedmice, %proizvodnja iz obnovljivih izvora{link} opala je za 6.3%, što dodatno pritisnulo tržišne cene eletricne energije.
Solarni kapaciteti su imali značajne gubitke sa smanjenjem outputa o kojem svedoče podaci o proizvodnji koja pada ispod granice of **1 GW** (<1GW<) dok se vetroelektrane suočavaju sa varijacijama – neke države poput Grčke bilježe rast.

Cena energenata raste širom Evrope

Cela Evropa takođe oseća posledice ovakvih kretanja; prosečne veleprodajne cene struje tokom ove nedelje bile su oko €99,75/MWh a razlike među zemljama ostaju velike — Francuska ima cenu kao minimum (€48) dok Bugarska predvodi sa maksimalnim vrednostima (€127). U Iberijskim tržištima primećen je nagli pad cena zbog lokalnih specifičnosti: Španija (-30%) i Portugal (-29%).

Dinamika trgovine strujom unutar regiona SEE

Kada posmatramo međuregionalnu trgovinu strujom,
Zemlje SEE beleže neto priliv stranog resursa što ukazuje da država poput Bugarske znatno povećava svoje neto importe(+)46%), dok Srbija nastoji da umanji svoju zavisnost(-30%). S obzirom na to da Rumunija prelazi iz pozicije izvoznika ka importer-u jasno postaje evidentna promenu trenda kada govorimo o snabdevanju energetike.

Novi trendovi thermal power generation-a

Bazirani rezultati pokazuju skok termalne produkcije >=13%, što većinom dolazi zahvaljujući komunalnoj upotrebi uglja ali isto tako sve popularnijim gasnim centrima(4Gwh). Zaključeno kako ugostiteljski sektor zahteva novije tehnologije za generaciju sadašnjeg trenutnog stanja gdje oba tipova partikula imaju svoj deo:. Upotreba uglja raste kod suseda+157%:*kako bi vreme moglo biti dijelimično uravnoteženo kroz različite energetske input-e…