OIE usporavaju rast cena u Jugoistočnoj Evropi, ali termoelektrane preuzimaju ulogu kada hidro slabije radi

Bilans elektroenergetskog sistema u Jugoistočnoj Evropi tokom 24. nedelje pokazao je istovremeno delovanje dva tržišna mehanizma: obnovljivi izvori energije su ograničavali rast tržišnih cena, dok su termoelektrane nadoknađivale proizvodni jaz nastao slabijom hidroproizvodnjom. Za investitore i učesnike na tržištu to je važan signal o tome koliko brzo se promena u strukturi proizvodnje prenosi na cene, ali i gde se i dalje nalazi „rezerva“ za sigurnost snabdevanja.

Rast vetra i sunca pritisnuo cene nadole

Proizvodnja iz vetroelektrana i solarnih elektrana zabeležila je snažan rast. Regionalna proizvodnja iz promenljivih obnovljivih izvora povećana je za 16,6%, na ukupno 3,64 TWh. Vetroelektrane su proizvele 1,40 TWh (rast od 28,1%), dok je solarna proizvodnja porasla za 10,4% na 2,23 TWh.

Ovaj porast doprineo je padu cena na tržištima za naredni dan (day-ahead) širom regiona, čak iako je potrošnja električne energije istovremeno porasla za 4,6% na 15,85 TWh. Drugim rečima, više energije iz OIE uspelo je da ublaži cenovni pritisak koji bi inače mogao nastati usled rasta potražnje.

Hidro slabija proizvodnja smanjila fleksibilnost sistema

Istovremeno, hidroproizvodnja je oslabila: regionalna hidroproizvodnja smanjena je za 7,5%, na 3,70 TWh. Najveći pad zabeležen je u Turskoj (smanjenje za 229 GWh), dok je u Bugarskoj pad iznosio 42,9 GWh.

Slabija hidroproizvodnja ima poseban značaj jer smanjuje raspoloživost fleksibilnih proizvodnih kapaciteta koji mogu brzo da odgovore na promene opterećenja i povećanu večernju potrošnju. Kada ta fleksibilnost oslabi, sistem mora da pronađe alternativu kako bi održao balans.

Termoelektrane popunile manjak—ugljen preuzeo teret

Nastali manjak nadoknadile su termoelektrane. Ukupna termo proizvodnja povećana je za 8,7%, dostigavši 4,52 TWh. Najveći doprinos dao je rast proizvodnje iz uglja i lignita: ona je povećana za 24,4% na 2,14 TWh.

Nasuprot tome, proizvodnja iz gasnih elektrana smanjena je za 2,4%. To znači da se glavni teret balansiranja sistema pomerio ka uglju i lignitu umesto ka prirodnom gasu. U tekstu se navodi da su rast proizvodnje iz elektrana na ugalj predvodile Turska, Italija i Srbija.

Šta to govori o cenama i sigurnosti snabdevanja

Situacija ukazuje na ključnu činjenicu: obnovljivi izvori energije imaju sve veći uticaj na formiranje cena električne energije, ali još nisu u mogućnosti da zamene potrebu za dispečabilnim kapacitetima. U periodima slabije hidrološke situacije konvencionalni izvori—posebno ugalj i lignit—mogu se brzo vratiti u marginalnu poziciju sistema. To se posebno ističe za Tursku i Srbiju, kao i pojedine delove Balkana.

Cenovni podaci potvrđuju dvostruki efekat

Regionalni cenovni podaci odražavaju taj „dvostruki“ efekat: s jedne strane OIE ublažavaju kretanje cena nadole kroz veću promenljivu proizvodnju; s druge strane oslanjanje na termo kapacitete ostaje relevantno kada hidro slabije radi. U Srbiji je prosečna cena pala na 78,22 €/MWh, u Bugarskoj na 93,58 €/MWh i u Hrvatskoj na 92,02 €/MWh.

Italija je ostala na visokom nivou od 123,17 €/MWh jer su snažna potražnja i zavisnost od uvoza održavali tržište znatno zategnutijim nego ostatak regiona.

Sveukupno gledano, bilans električne energije tokom posmatrane nedelje bio je povoljniji sa cenovnog aspekta zahvaljujući rastu obnovljivih izvora. Međutim, strukturalna slika ostaje ista: sigurnost snabdevanja i dalje se u velikoj meri oslanja na konvencionalne kapacitete poput uglja—što znači da će buduće kretanje cena zavisiti od toga koliko brzo sistem može da obezbedi fleksibilnost kada hidroproizvodnja oslabi.