Evropski bilans gasa sve osetljiviji pred grejnu sezonu: niske zalihe, skuplji LNG i neizvesnost isporuka

Evropa ulazi u ključni period pripreme za grejnu sezonu uz kombinaciju niskih zaliha gasa, poremećenih isporuka iz Persijskog zaliva i obnovljene konkurencije azijskih kupaca za LNG. Tržišna reakcija bila je brza: referentna evropska cena gasa na holandskom TTF-u porasla je za gotovo 49% od kraja juna, znatno više od približno 20% rasta sirove nafte Brent u istom periodu.

Nemačka i Francuska: cilj skladišta daleko od plana

Slika spremnosti nije ujednačena. Skladišta gasa u Nemačkoj bila su popunjena svega 45%, dok je nacionalni cilj bio dostizanje nivoa od 70% do početka novembra. Francuska je u julu trebalo da primi samo 13 LNG tereta, što predstavlja najmanji mesečni obim u poslednjih više od pet godina, dok je dodatnih osam isporuka planiranih za avgust preusmereno na druga tržišta.

Zašto nizak nivo zaliha povećava cenovni rizik

Nizak nivo skladišnih zaliha sam po sebi ne znači automatski nestašicu tokom zime, ali povećava osetljivost tržišta na promene cena. Relativno blaga zima mogla bi se prevazići kroz nižu potrošnju, uvoz iz Norveške, postojeće cevovodne tokove i korišćenje LNG terminala. Ipak, hladan početak grejne sezone mogao bi da primora Evropu na skuplju kupovinu na spot tržištu upravo kada Azija obnavlja svoje zalihe.

TTF vs JKM: Evropa ne nudi dovoljno jak signal za LNG

Razlika između evropskog TTF-a i azijskog JKM-a već pokazuje strukturni problem. JKM se trgovao na nivou od 21,375 dolara/MMBtu, odnosno oko 1,4 dolara/MMBtu iznad cene TTF gasa izražene u dolarima. To znači da evropsko tržište nije davalo dovoljno visok cenovni signal kako bi kontinuirano privuklo fleksibilne LNG terete azijskih kupaca. Dodatno, visoka potražnja za električnom energijom tokom toplotnih talasa u Aziji pojačala je premiju.

Katarski režim force majeure produžava neizvesnost

Neizvesnost nije ograničena na jedan događaj. Iako je jedan tanker navodno napustio Ormuški moreuz, QatarEnergy je nastavio da zadržava režim više sile (force majeure) za isporuke evropskim i azijskim kupcima. Suština rizika nije u jednom pojedinačnom teretu, već u tome kada će se normalan režim izvoza potpuno vratiti.

Toplotni talasi pojačavaju potražnju za gasom

U Evropi su toplotni talasi dodatno pogoršali situaciju: veća potrošnja električne energije za klimatizaciju povećava potrebu za proizvodnjom iz gasnih elektrana. Istovremeno, visoke temperature reka i vazduha mogu ograničiti proizvodnju nuklearnih elektrana. Takva kombinacija podiže potrošnju gasa upravo u trenutku kada bi tržište trebalo da usmerava višak ponude ka skladištima.

Poboljšanja od 2022, ali zavisnost od globalnog LNG-a ostaje

Evropa je danas bolje pripremljena nego na početku energetske krize 2022. godine: godišnja potrošnja gasa smanjena je za oko 20%, a kapaciteti za regasifikaciju LNG-a su značajno povećani. Ta poboljšanja smanjuju zavisnost od jednog dobavljača, ali ne uklanjaju zavisnost od globalnog LNG tržišta. Regasifikacioni terminali imaju vrednost samo ako postoje dostupni LNG tereti i ako Evropa može da ponudi višu cenu od konkurentskih kupaca.

Kako se menja ugovaranje: slojevita zaštita od rizika

Industrijski potrošači suočavaju se sa složenim okruženjem za ugovaranje snabdevanja. Potpuna izloženost spot cenama donosi neprihvatljivu neizvesnost troškova, dok zaključavanje celokupne zimske potrošnje po trenutno visokim terminskim cenama nosi rizik trajnog prihvatanja geopolitičke premije. Zbog toga mnoge kompanije verovatno primenjuju slojevitu strategiju zaštite od cenovnog rizika: kombinovanje fiksnih količina po unapred definisanim cenama, indeksiranih ugovora, programa upravljanja potrošnjom i veće operativne fleksibilnosti.

Elektrane i dalje zavise od razlike između prihoda i troškova

Proizvođači električne energije suočavaju se sa sličnim izazovom. Gasne elektrane mogu imati koristi od viših cena električne energije, ali razlika između prihoda od prodaje struje i troškova gasa i emisijskih jedinica ugljen-dioksida može se brzo promeniti. Energetske kompanije koje raspolažu pristupom skladištima gasa i diversifikovanim LNG portfolijima imaju strukturnu prednost nad manjim snabdevačima koji zavise od kratkoročne kupovine na veleprodajnom tržištu.

Šta će odlučiti zimski bilans

Zimski bilans neće zavisiti samo od procenta popunjenosti skladišta. Na njega će uticati vremenski uslovi, potražnja za LNG-om u Aziji, dostupnost norveškog gasa, performanse francuskog nuklearnog sektora i brzina povratka izvoza iz Persijskog zaliva.

Iako Evropa danas ima više uvozne infrastrukture nego pre četiri godine, granična količina koja određuje cenu gasa ostaje vezana za globalno tržište—i postaje sve skuplja kako se poslednji LNG tereti raspoređuju između regiona. U narednim mesecima dostupnost tih završnih isporuka verovatno će biti ključni faktor koji oblikuje evropske cene gasa i širu energetsku sigurnost.