Cene električne energije u SEE naglo pale u 15. nedelji: praznična potrošnja i solar preokrenuli prethodni rast

Cene električne energije u Jugoistočnoj Evropi (SEE) naglo su pale u 15. nedelji 2026. godine, čime je prekinut prethodni period povišenih nivoa. Kretanje je bilo sinhronizovano širom regiona: smanjena potrošnja tokom pravoslavnog Uskrsa rasteretila je sistem, dok je istovremeno rast solarne proizvodnje u pojedinim tržištima ublažio pritisak na cene. Dodatni faktor bio je pad cena gasa i CO₂ sertifikata, što se prelilo na veleprodajne reference.

Najveće korekcije u Bugarskoj, Grčkoj i Rumuniji

Najizraženiji padovi zabeleženi su u Bugarskoj (-24,6%), Grčkoj (-23,5%) i Rumuniji (-22,8%). Dvocifrene korekcije zabeležile su i druge ključne tačke regiona, uključujući Hrvatsku (-20,3%), Srbiju (-19,3%) i Mađarsku (-18,6%). Jedina veća iznimka bila je Turska koja je zabeležila rast (+28,9%), usled lokalnih neravnoteža ponude i potražnje.

Šira evropska slika: bearish trend uz divergenciju Iberije

U većem delu Južne Evrope većina SEE tržišta trgovala je ispod 100 €/MWh, sa rasponom približno od 25 €/MWh do 120 €/MWh. Turska je imala najniži nedeljni prosek (24,89 €/MWh), dok je Grčka (84,69 €/MWh) postala jedno od jeftinijih tržišta nakon pada od -5,77%. Na višem kraju spektra Italija (119,89 €/MWh) ostala je najskuplje tržište uprkos padu od -11,94%, dok je Mađarska (92,19 €/MWh) bila među skupljim regionalnim čvorištima.

Dnevna dinamika pokazuje da su većina tržišta imala maksimum 10. aprila, dok su najniži nivoi zabeleženi 6. aprila. Na evropskom nivou cene su generalno bile u bearish trendu pod uticajem niže potražnje, slabijih cena gasa i CO₂ i rasta solarne proizvodnje. Posebno se izdvojio Francuska (-51,8%) sa snažnim padom cena, dok su Španija (+194,0%) i Portugal (+182,4%) zabeležili nagle skokove—signal izražene regionalne divergencije i delimičnog odvajanja Iberijskog tržišta od šireg evropskog kretanja.

Rani znakovi oporavka: day-ahead se vraća ka 125–146 €/MWh

Iako je korekcija u 15. nedelji bila značajna, početak naredne nedelje doneo je prvi signal stabilizacije kroz oporavak veleprodajnih cena. Day-ahead nivoi vratili su se ka rasponu od oko 125–146 €/MWh u nekoliko SEE tržišta, što ukazuje na povratak zatezanja fundamentalnih uslova. U tekstu se naglašava da uprkos korekciji tržište ostaje vrlo osetljivo na promene vremenskih uslova, obnovljivih izvora i prekograničnih tokova.

Kalendarski šok potražnje: pravoslavni Uskrs kao glavni okidač

Na nivou celog regiona cene su pale za 6,77% na nedeljnom nivou—pretežno zbog pravoslavnog Uskrsa (12. april 2026). Najveći padovi zabeleženi su u Grčkoj (-13,9%), Srbiji (-12,9%), Bugarskoj (-12,6%) i Hrvatskoj (-17,0%), dok su veća tržišta poput Italije (-9,5%) i Rumunije (-9,3%) takođe beležila značajan pad. Turska je ostala relativno stabilna (-1,3%), što se pripisuje drugačijem kalendaru praznika i strukturi potrošnje.

Ponuda se premeštala: vetar slabiji, solar snažno jači

Sa strane ponude ukupna proizvodnja iz varijabilnih obnovljivih izvora (RES) pala je za 6,6%, ali uz snažnu unutrašnju preraspodelu. Proizvodnja vetra smanjena je za 39,8%, posebno u Grčkoj i Italiji (više od -60%). Istovremeno solarna proizvodnja skočila je za 41,8%, podržana boljim sunčevim zračenjem i dužim danima.

Najveći rast solara zabeležen je u Turskoj (+218%), Grčkoj (+33,8%), Italiji (+20,6%) i Mađarskoj (+26,7%), što odgovara sezonskoj tranziciji ka solaru. Turska je jedina zabeležila rast ukupnog RES-a (+9,3%), jer je solar nadoknadio slabiji vetar.

Hidro porast stabilizovao sistem; termo proizvodnja pala

Proizvodnja hidroenergije porasla je za 4,8%, predvođena Italijom (+20,2%) i Grčkom (+22,7%), dok je Rumunija ostala stabilna. Hrvatska je zabeležila snažan oporavak sa niske baze; Srbija (-59,3%) i Bugarska (-16,8%) imale su padove zbog lokalnih uslova.

Termo proizvodnja pala je za 8,3%, pri čemu je gas smanjen za 12% a ugalj/lignit za 3,9%. Padovi su posebno vidljivi u Grčkoj (-24,5%), Rumuniji (-33,2%) i Mađarskoj (-23,1%). Tekst navodi da Italija ima mešovitu sliku—pad gasa uz rast uglja—što ukazuje na fuel switching. Nasuprot tome Turska povećava termo proizvodnju (+8/3), uglavnom kroz gas.

Prekogranični tokovi: rebalans regionalnog sistema

Prekogranični tokovi električne energije pali su za 8/3%, što odražava rebalans regionalnog sistema nakon promena potražnje i proizvodnje. Bugarska značajno povećava izvoz (+80/3%), dok Rumunija prelazi iz uvoznika u izvoznika. Grčka smanjuje izvoz (-81/9%), a Turska takođe smanjuje spoljne tokove zbog veće unutrašnje potrošnje.

Na strani uvoza Italija ostaje najveći strukturni uvoznik; Hrvatska i Mađarska nastavljaju da zavise od uvoza. Srbija se nalazi blizu balansirane pozicije koja ukazuje na normalizaciju tokova nakon prethodnih pomeranja.

Sveukupno gledano، 15. nedelja predstavlja privremenu fazu popuštanja cena pod uticajem praznične potražnje، rasta solara i nižih cena goriva. Ipak، rani znaci oporavka ukazuju da SEE tržište ostaje strukturno osetljivo: volatilnost se može brzo vratiti čim se fundamentalni uslovi ponovo zategnu kroz promene vremena، obnovljivih izvora ili prekograničnih tokova.