SEE tržište električne energije ulazi u leto: rast potrošnje više ne garantuje više cene

Jugoistočna Evropa ulazi u rani letnji period sa signalom koji postaje sve važniji za trgovce, energetske kompanije i industrijske potrošače: veća potrošnja više ne mora automatski da znači i više prosečne cene električne energije. Tokom 24. nedelje regionalna potrošnja dostigla je 15,85 TWh, što je porast od 692,9 GWh (4,6%) u odnosu na prethodnu nedelju, dok su istovremeno prosečne cene na većini SEE tržišta za dan unapred zabeležile pad.

Potrošnja raste, ali cene padaju zbog drugačije strukture proizvodnje

Promena nije bila rezultat slabije potrošnje. Italija je povećala potrošnju za 319,8 GWh, Turska za 246,7 GWh, dok je Grčka zabeležila rast od 55,0 GWh, pa joj je nedeljna potrošnja premašila 1,01 TWh. Ključni faktor bio je snažniji rast proizvodnje iz obnovljivih izvora energije u odnosu na samu potrošnju.

Ukupna proizvodnja iz vetra i sunca porasla je na 3,64 TWh, odnosno za 518,6 GWh (16,6%) na nedeljnom nivou. Proizvodnja iz vetroelektrana povećana je za 28,1% na 1,40 TWh, dok je solarna proizvodnja porasla za 10,4% na 2,23 TWh.

Niske marginalne količine vrše pritisak na cene

Dodatne količine električne energije sa niskim marginalnim troškovima proizvodnje dovele su do korekcija cena u većini tržišta regiona. Srbija je zabeležila najveći pad: prosečna nedeljna cena pala je za 21,5% na 78,22 €/MWh. U Bugarskoj je cena smanjena za 7,2% na 93,58 €/MWh; u Hrvatskoj za 7,3% na 92,02 €/MWh; u Rumuniji za 4,7% na 97,38 €/MWh; a u Mađarskoj pad od 4,3% na 98,71 €/MWh.

Italija je zabeležila pad od 3,8%, ali je sa prosečnom cenom od 123,17 €/MWh ostala najskuplje tržište u regionu. Jedini izuzetak bio je Grčka: prosečna cena porasla je za 2,6% na 91,53 €/MWh.

Niže prosečne cene nisu znak uravnoteženog sistema

Ipak, niže prosečne cene ne treba tumačiti kao dokaz potpuno uravnoteženog elektroenergetskog sistema. Proizvodnja iz hidroelektrana smanjena je za 7,5% na 3,70 TWh—što znači da je iz sistema nestalo oko 300,2 GWh fleksibilne proizvodnje. Zbog toga je povećana proizvodnja iz termoelektrana: ona je porasla za 8,7% na 4,52 TWh.

Posebno se ističe rast proizvodnje iz uglja i lignita (+24,4% na 2,14 TWh), dok je proizvodnja iz gasnih elektrana smanjena za 2,4% na 2,38 TWh.

Leto donosi složeniji signal: fokus se pomera sa nedeljnih proseka

Početak letnje sezone šalje znatno složeniji signal od jednostavne priče o padu cena usled rasta obnovljivih izvora. Solarne i vetroelektrane sve više imaju kapacitet da ograniče rast prosečnih nedeljnih cena. Istovremeno, smanjena hidro proizvodnja i povećana večernja potrošnja drže termoelektrane blizu granice koja određuje tržišnu cenu.

Zato se rizik za kupce električne energije sve više pomera sa nivoa prosečnih nedeljnih cena ka satnim cenovnim profilima. Za trgovce se prilike sve više nalaze u volatilnosti i cenovnim razlikama između tržišta i fleksibilnosti sistema—manje u oslanjanju na jednostavno praćenje regionalnog rasta potrošnje.