Obnovljivi izvori preuzimaju ulogu u cenama struje u Jugoistočnoj Evropi uprkos rastu potrošnje

U Jugoistočnoj Evropi se tokom 24. nedelje jasno pokazalo da rast potrošnje ne mora automatski da znači i rast cena. Dominacija proizvodnje iz vetra i sunca preoblikovala je tržišnu dinamiku, pa su veleprodajne cene uglavnom pale uprkos višem sezonskom opterećenju.

Više obnovljive proizvodnje neutralisalo efekat veće potražnje

Na analiziranim tržištima ukupna proizvodnja iz vetra i sunca porasla je na 3,64 TWh, odnosno za 518,6 GWh (+16,6%) na nedeljnom nivou. Obim tog rasta bio je dovoljan da amortizuje uticaj višeg sezonskog opterećenja: povećanje potrošnje nije dovelo do rasta cena električne energije.

Vetar prednjačio, solarna energija dodatno pojačala ponudu

Najveći doprinos rastu obnovljivih izvora dao je vetar. Regionalna proizvodnja vetra porasla je za 308,4 GWh (+28,1%) na 1,40 TWh. Solarna proizvodnja povećana je za 210,2 GWh (+10,4%) na 2,23 TWh.

Zajedno, ove tehnologije su povećale svoj udeo u regionalnom proizvodnom miksu i ojačale „obnovljivi jastuk“ koji je podržao veleprodajna tržišta tokom ranog letnjeg perioda povećane potražnje.

Razlike među tržištima: Turska i Srbija prednjače

Turska se izdvojila kao najistaknutije tržište, sa rastom varijabilne obnovljive proizvodnje od 67,1%, prvenstveno zbog snažnog oporavka proizvodnje vetroelektrana. Srbija je takođe zabeležila značajan skok obnovljive proizvodnje od 76,8% na nedeljnom nivou.

Ostala tržišta ostvarila su solidne dobitke: Mađarska (+21,2%), Bugarska (+12,8%), Rumunija (+6,1%) i Italija (+6,1%). Grčka je imala skromniji ukupni rast od 1,9%, jer je porast solarne proizvodnje od 22,8% bio delimično neutralisan padom proizvodnje vetra od 31,4%.

Hrvatska odstupa: slabiji vetar podigao oslonac na hidroenergiju

Hrvatska je bila izuzetak u regionalnom trendu. Proizvodnja varijabilnih obnovljivih izvora smanjena je za 35,9%, pre svega zbog slabijih vetrovnih uslova. Zbog toga se hrvatski elektroenergetski sistem više oslonio na hidroenergiju: proizvodnja hidroelektrana porasla je za 43,5%.

Time je formirana drugačija struktura balansiranja u odnosu na susedna tržišta gde su vetar i sunce bili glavni pokretači rasta ponude.

Cene padaju širom regiona uprkos većoj potrošnji

Uticaj obnovljivih izvora odrazio se i na veleprodajne cene električne energije. Većina tržišta Jugoistočne Evrope zabeležila je pad cena uprkos rastu potrošnje—što ukazuje na sve veći značaj varijabilne obnovljive proizvodnje u formiranju cena.

Prosečne nedeljne cene pale su na: 78,22 €/MWh u Srbiji; 93,58 €/MWh u Bugarskoj; 92,02 €/MWh u Hrvatskoj; 97,38 €/MWh u Rumuniji; i 98,71 €/MWh u Mađarskoj.

Strukturna promena: volatilnost sve više dolazi iz vetra i sunca

Događanja tokom 24. nedelje ukazuju na širu strukturnu promenu na regionalnom tržištu električne energije. Vetar i solarna energija više nisu marginalni faktori u formiranju cena—oni sve češće postaju primarni izvor tržišne volatilnosti koja utiče na cenovne razlike, odluke o dispečingu, prekogranične tokove i trgovačke prilike. Tek kada se iscrpe ili ograniče druge opcije (poput hidroenergije ili termoelektrana), njihov uticaj dolazi više do izražaja.

Kako penetracija obnovljivih izvora nastavlja da raste, njihov doprinos formiranju regionalnih cena električne energije trebalo bi da postane još izraženiji.